ПОГЛАВЉЕ 35 требало је да послужи праћењу постигнутих договора с Приштином, иако је вишеструко доказано да их Србија поштује. Договори постоје или не постоје, они нису роба за кантар и ценкање. Једини начин да ЕУ сачува интегралну неповредивост и недељивост преговарачког процеса са Србијом јесте евакуисање праћења Бриселског споразума из своје преговарачке платформе за поглавље 35.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јоксимовић: Политика проширења није приоритет ЕУ, али Србија напредује

Ово, у интервјуу за "Новости", а поводом низа потеза Приштине који су блокирали дијалог са Београдом, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Она још једном наглашава да је Београд договоре из Брисела применио, а да Приштина није једини и најважнији - Заједницу српских општина:

- Коначно, увођењем тарифа Приштина је зауставила дијалог, а усвајањем платформе саопштила да за њих Бриселски споразум не постоји. Зато више није изводљиво да једино и само Београд настоји да га одржи посвећеном решеношћу за сарадњу, а да ЕУ и други међународни актери не успевају да извуку кола дијалога која су се заглибила у конфронтацијском муљу Приштине. Србија је од 2013, доследно поштујући начела европског поретка мира, пошла од позитивне премисе да ће дијалог довести до одрживо потребног решења за односе између Београда и Приштине.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јоксимовић: ЕУ - оно што те не убије, ојача те

* Може ли Србија да дође у парадоксалну ситуацију да, због опструкција Приштине у процесу нормализације односа, буде кажњена заустављањем преговора са ЕУ?

- ЕУ, као потписник Бриселског споразума, може да направи темељни преглед постигнутог, па ће се показати да Београд нема неизвршених обавеза, те доследно правилима преговора, која укључују и то да не може Приштина блокирати Србију на њеном европском путу, не видим никакво валидно оправдање за евентуално успоравање процеса Србије због унилатералних потеза Приштине, који обесмишљавају и читав рад ЕУ у дијалогу. Верујем да је узајамни и обострано подударни интерес Србије и ЕУ постизање одрживе стабилности европског поретка у нашем региону.

* Када би могла да буду отворена нова преговарачка поглавља?

- Очекујемо одржавање следеће међувладине конференције и отварање нових поглавља до краја јуна, након завршетка европских избора и објављивања годишњег извештаја о напретку Србије. Имајући у виду реформе које се спроводе у свим областима, а посебно у области владавине права и економије, очекујем да годишњи извештај на објективан начин представи наше резултате и констатује конкретан напредак у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ. Пет поглавља је технички спремно за отварање - 2 (слобода кретања радника), 4 (слободно кретање капитала), 9 (финансијске услуге), 14 (транспорт) и 21 (трансевропске мреже), и реално је да отворимо нека нова поглавља, али не могу да обећам колико њих.

* Колико је реално ваше очекивање да у ЕУ говоре једним гласом о проширењу, с обзиром на тренутно стање у Унији?

- Очекујем да након европских избора нови састав и мандати институција обнове легитимност Уније са јасно одабраним сценаријем будућег развоја. Онда ће ЕУ моћи да говори једногласно, и то све своје политике, а не само политику проширивања. Несумњиво је да се ЕУ заиста налази у стању управљачког оптерећења због неизвесног "брегзитирања", што је чини управљачки рањивом у погледу проширења. Чињеница је да из ЕУ често добијамо амбивалентне поруке, а ти јавни тонови несагласја могу бити протумачени као недостатак политичке воље и резултирати конфузијом код грађана. Наш посао је да одговоримо делотворно на очекивања грађана и припремимо реалистичне планове. Ми смо преузели обавезу да испунимо критеријуме за чланство, а ЕУ је преузела обавезу кредибилне политике проширења.

* Постоји ли у Влади Србије и даље јединствен став о чланству у ЕУ као спољнополитичком приоритету?

- Спољнополитички курс земље се не води од данас до сутра, он је дефинисан експозеом и платформом Владе која обједињује стратешке циљеве Владе које су прихватили сви који у Влади учествују, и коју смо представили грађанима. Србија на дневној бази решава низ унутрашњих питања која су понекад оптерећујућа и некада не до краја подстичућа за процес европске интеграције, али то не значи да се дневно колебамо око стратешког циља. Суштина питања су напредак и бољи услови за живот и рад за наше грађане, а то се доказано постиже чланством у ЕУ.

ГОДИНА 2025. - ОТВОРЕНА МОГУЋНОСТ

* КАКВА је перспектива чланства 2025?

- Без обзира на захтеван технички посао који мора да се обави у оквиру преговора, приступање ЕУ је у првом реду политички процес који у највећој мери зависи од ставова, али и перцепција чланица. Ми не посматрамо 2025. као обећање, већ као отворену могућност, и наставићемо да спроводимо реформе.