Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у скупштини да ће српска пољопривреда у буџету за 2020. имати до сада највише средстава и највеће субвенције, укупно 58,15 милијарди за пољопривреду, заједно са средствима из програма ИПАРД 2, што је 5,13 одсто укупног буџета државе.

"Знатно су веће субвенције за пољопривреду, јер сматрамо да су нам пољопривредници и пољопривреда веома важни као извор раста и један од основа наше економије", казао је Мали учествујући у расправи о предлогу буџета за 2020. годину.


Он је истакао да су у "време самосталног посланика Миладина Шеварлића", односно 2012. године, субвенције за пољопривреду биле 29,5 милијарди, док ће 2020. бити 43,7 милијарди динара.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -
Синиша Мали: Циљ да се што пре подигне животни стандард грађана без угрожавања финансијске стабилности земље

Поручио је да ће буџет за пољопрвиреду, као и субвенције за пољопривредне произвођаче, наставити да расту.


Самостални посланик Шеварлић је претходно рекао да неће подржати предлог буџета за наредну годину, јер ни тај буџет, као ни они претходни, са изузетком оног из 2004. године, не поштује Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, који предвиђа да за пољопривреду из буџета мора да иде минимално пет одсто.


Шеварлић тврди да се његов рачун не поклапа са рачуницом министра Малог и да пољопривредници неће добити минималних пет одсто буџета.


Посланици Српске напредне странке сагласни су у оцени да је планирани буџет за 2020. годину развојни.

Истакли су да је фискална консолидација завршена, да су се тешке реформе које су спроведене исплатиле, а као неке од битних области у које је предвиђено да се улаже издвојили су сектор за одбрану, образовање, подстицај предузетништва пре свега за младе, као и улагање у путну инфраструктуру.


Посланица СНС-а Марија Обрадовић наводећи да су наталитет и брига о младима за нашу државу можда најважнији у наредним годинама, казала је да улагање у наталитет мора бити још веће.


Према њеним речима, планирано је да се млади помогну и јефтиним становима за њих, у оквиру чега ће бити изграђено 30.000 станова величине у просеку око 60 квадрата, где ће млади парови плаћати квадрат по 400 евра, док ће остало држава донирати.


Обрадовић је казала да је у сектор за одбрану, ове године предвиђено мање око 10 одсто средстава у односу на прошлогодишњи буџет, али истакла да половину од предвиђеног представљају расходи за запослене.


Посланица СНС-а Весна Марковић истакла је као најзначајније издвајање за путну инфраструктуру и појаснила да је то битно да се држава и даље економски развија, да се још више смањи незапосленост, која је по први пут испод 10 одсто, повећају се плате и пензије.


Посланица Соња Влаховић сматра да је предложени буџет, осим што је развојни у исто време и историјски, те додала да је добро испланиран и да ће створити суфицит и 2020. године.


Посланица напредњака Тања Томашевић Дамњановић казала је да када је у питању образовање, наставља се са улагањем у ту област и то из разлога да би Србија у будућности имала што бољу квалификовану снагу.


Навела је и да ће минимална цена рада од 1. јануара 2020. године износити 30.032 динара и истакла да је то највећа минимална цена рада икада.


"Буџет је развојни и говори да је Србија посвећена даљем напретку и остваривању могућности да грађани имају што бољи стандард", казала је Томашевић Дамњановић.


Ивана Николић, посланица СНС-а, казала је да један од приоритета остаје дигитализација, док је њен страначки колега Верољуб Матић казао да би било добро размишљати о томе да се фабрике отварају удаљене од Београда у обиму од 100 километара, што помаже да главни град буде заштићен од насељавања и загађивања, а омогућава да се развијају и други делови Србије.