Све предузентнике укључујући и оне који послују у паушалном систему опорезивања, од идуће године чека „тест самосталности“ како би се утврдило да ли послују независно од компаније која их ангажује, односно који ће показати да ли компанија ангажује паушалну агенцију и на тај начин умањује потребу за запошљавањем људи.

Министар финансија Синиша Мали саопштио је ове недеље да је та мера предвиђена изменама Закона о порезу на доходак грађана односно члана 85 јер, како је објаснио, послодавци уместо запослених, из пореских разлога, ангажују предузетнике, најчешће оне који се паушално опорезују.

На тај начин желимо да утврдимо да ли је неко ангажован као прави предузетник, или као замена за запосленог“, објаснио је министар.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Отворен хаб за 8.200 предузетника

Неки од критеријума биће да ли претежни ниво прихода остварује од једног клијента и његових повезаних лица, да ли од послодавца завси када ће предузетник користити годишњи одмор, да ли за рад користи просторије и опрему послодавца или да ли послодавац организује стручно усавршавање за предузетника.

Мали је рекао и да, ако се испостави да предузетник испуњава већину критеријума, онда је реч о замени за запосленог и да ће за такав случај бити предвиђено да се порез плаћа по правилима за остале приходе, али без признавања нормираних трошкова - порез 20 одсто, доприноси за ПИО - 26 одсто и доприноси за здравствено уколико није осигуран по другом основу - 10,3 одсто.

Уколико се испостави да је лице ангажовано као прави предузетник, онда се на њега примењује општи режим паушалног опорезивања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Svaki susret šansa za novi posao

У Србији има око 117.000 паушалаца, а највише их је међу таксистима, информатичарима, адвокатима, фризерима, зубари...

Стручњаци су претходних дана указивали на то да ће најављене измене закона највише погодити ИТ-јевце и, да ће им због већих трошкова компаније бити смањење плате.

Директора Иницијативе „Дигитална Србија“ Небојше Ђурђевић каже за Танјуг да је очекивано одлука Владе да уведе Тест самосталности предузетника изазвала оштру поделу у ИТ сектору.

Ангажовање предузетника је нешто око чега у овој индустрији не постоји јединствен став - са једне стране су компаније које су овај модел ангажовања радника у великој мери користиле и виделе га као своју компетитивну предност на глобалном тржишту, а са друге су оне фирме које су запошљавале искључиво по уговору о раду и које су ангажовање предузетника тумачиле као облик нелојалне конкуренције“, објашњава Ђурђевић.

Баш зато су Иницијатива „Дигитална Србија“ и Војвођански ИКТ кластер пре неколико месеци прихватили позив државе да се укључе у припрему предлога пратећих решења након одлуке владе да се уведе тест самосталности, истиче .

Наше мишљење било је да таква одлука може да се негативно одрази на ИТ индустрију, па смо предложили пратећи пакет олакшица - што је Влада и усвојила, истиче саговорник.

Како је Влада претходно донела одлуку да уведе Тест самосталности, ове две организације су скренуле пажњу држави на веома вероватне негативне ефекте ових законских измена и предложиле подстицајне мере које би олакшале прелазак на нови систем.

Тако се дошло до предлога који садржи пакет трогодишњих пореских олакшица које се уводе истовремено са Тестом, уз одредбу да се Тест не би примењивао за период пре 1. јануара 2020.

Влада је одлучила да истовремено са увођењем Теста самосталности са девет критеријума уведе и подстицајне мере које ће обезбедити ефективно умањење укупних обавеза од око 70 одсто током 2020. године, 65 одсто током 2021. и 60 одсто током 2022. године.


Небојше Ђурђевић,фото Танјуг

Ђурђевић каже да је усвојен и њихов предлог да се Тест самосталности не примењује ретроактвно како би се осигурала правна сигурност свих предузетника који су на овај начин били ангажовани, као и компанија које су их ангажовале.

Груба калкулација те организације показује да ће уколико послодавац на себе преузме додатни трошак током периода трајања олакшица моћи да ангажованом предузетнику са месечном нето платом од 1.500 евра понуди исту нето плату уз додатни трошак од само 36 евра месечно.

У исто време, радник би имао и растерећење од административних обавеза повезаних са вођењем предузетничке радње, као и бенефите које радни однос носи са собом, као што су радни стаж, доприноси за пензионо осигурање у пуном износу, кредитна способност, породиљско одсуство...“, каже саговорник Танјуга.

Иначе, постоје одређене делатности којима се предузетник не може регистровати као паушалац и оне су дефинисане Уредбом о паушалном опорезивању.

Односе се на маркетинг, књиговодство и рачуноводство, трговину на велико и мало. Такође, предузетник који остварује више од шест милиона динара прихода годишње не може бити паушалац.