СРБИЈИ не треба ГМО! Ако већ не водимо рачуна о здрављу и штетности производа добијених генетичком модификацијом, оно бар да се окренемо финансијском моменту, јер не постоји ниједан економски интерес да дозволимо промет, продају и узгој ГМО.

Према речима агроекономисте Милана Пространа, када је реч о закону којим се штити домаћа производња и на неки начин не допушта гајење и промет ГМО, то треба поштовати. Докле год можемо да наплатимо наше "чисте" производе, не треба да журимо са мењањем постојећих законских одредаба.

- Србија је већ годинама под притиском и прете нам да не можемо у Светску трговинску организацију, због закона о ГМО, који забрањује промет, прераду и узгој - каже Простран. - Имајући у виду да нећемо скоро у ЕУ, сигурно не бар до 2025. године, не би требало да удовољавамо захтевима. Чим то будемо дозволили, одмах ће бити угрожена домаћа производња. Наша земља треба да брани ту забрану, докле год буде могла, јер сада можемо добро да наплатимо соју и кукуруз, који су најчешћа мета генетичке модификације.

Како објашњава професор Миладин Шеварлић, агроекономиста, у Србији се већ користе производи који имају везе са ГМ, јер увозимо млеко, месо и прерађевине, из земаља где је дозвољена употреба генетски модификоване соје и кукуруза у исхрани стоке.

Иначе, Србију је 2014. године узбунила "ГМО афера" у ресторанима "Мекдоналдса", када су потврдили да је у понуди њихових ресторана могла да се нађе пилетина која је товљена ГМ храном. Пилетина је била набављена у Мађарској.

- Преко Косова се свашта довози - упозорава професор Шеварлић. - Постоји и илегални увоз ГМ соје у нашој земљи, али и одсуство детаљне контроле за узорковање свих, или бар више од 90 одсто, увозних контингената пољопривредно-прехрамбених производа, већ се прихвата њихова декларација. Из Румуније и БиХ највше се враћа ГМ соја.

Према речима професора Шеварлића, у свету је 10 земаља забранило увоз, узгој, прераду и промет ГМО и производа од ГМО. Међу њима је и Србија. А уз нашу земљу, ту су Русија, Бутан, Зимбабве, Алжир, Венецуела, Кенија, Киргистан, Мадагаскар и Перу. Неке од ових земаља су и чланице СТО.

Прочитајте још - Србија устаје против ГМО

- У ЕУ, 19 земаља чланица је забранило узгој свих врста ГМО, док је једино либералнија Шпанија, са око 100.000 хектара под сојом и кукурузом - додаје Шеварлић. - Србија је довољна сама себи у производњи хране, од семена до производа. Нарочито што се смањује укупан број становника. А када говоримо о измени постојећег закона, увек је политички врх тај који гура да се мења, али ту су и они који се баве увозом.

Професор Миодраг Димитријевић, генетичар са Пољопривредног факултета у Новом Саду, истиче да би Србија требало више да улаже у науку и образовање, како бисмо се вратили на ниво да ГМО дочекамо стручно и компетентно, а не сензационалистички.

- Постоји читав низ мера ЕУ која се понаша прилично рестриктивно против ГМО, без обзира на то што га нису директно забранили - истиче проф. Димитријевић. - Неке земље су развиле читав низ посредних механизама да контролишу промет ГМО, па је он готово и заустављен. Против сам ГМО, јер ми имамо развијено конвенционално оплемењивање. Не бисмо смели да компромитујемо нашу цењену производњу ГМ сојом или кукурузом.

ДР ГРУЈИЧИЋ: ОПАСНОСТ ОД ТУМОРА

КАО лекар који целог живота брине о здрављу људи, сматрам да не постоји довољно доказа и истраживања која потврђују ГМО храну као исправну и здраву. Напротив, постоје истраживања (као што је истраживање проф. Жила Ерика Сералинија) која кажу да ГМО храна може довести до појаве тумора и разних других болести, наводи се у једном од писама професорке Данице Грујичић, начелника медикалне онкологије у Клиници за неурохирургију.

- Позитивна ствар је што тренутно важећи закони у Србији спречавају дистрибуцију и производњу ГМО хране - казала је проф. др Грујичић. - Ми као грађани се морамо заложити да ти закони остану на снази. Проблем са променом закона је између осталог и у томе што ће велике компаније које производе ГМО семе уништити домаће аутохтоне сорте и извесно створити зависност наших сељака.