Српска православна црква и православни верници данас 21. новембра славе Сабор светог Архангела Михаила или Аранђеловдан. Говори се да у ово време, Аранђел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.

Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Архангелу Михаилу.

Архангел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске. Његово име на јеврејском значи раван Богу.

Многа су народна веровања ο овом Анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити.

Архангел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан, може одредити каква ће бити година. Каже се: Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа!

У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верје да само он може отерати вукове.

Свети арханђео Михаило једна је од најчешћих српских крсних слава, била је слава и српске краљевске лозе Немањића.

Према народној поезији цар Душан славио је је светог архангела Михајла тако што је увек дочекивао госте стојећи, док му је анђео стајао на рамену. Једне године, да ли од умора, или немара, он се превари па седе, а анђео се наљути, удари га по крилу, и одлете. Предање каже да је цар након тога месецима покушавао да се умилостиви архангелу Михаилу.

Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ.