СВЕТ је изгубио један вансеријски таленат. Већ сам могао да га видим са Нобеловом наградом у рукама. Увек са осмехом на лицу, био је потпуно уверен да ће победити болест. Полагао је испите и био најбољи студент на Кембриџу, дружио се, излазио, помагао млађим студентима, путовао, као да му није ништа. Има нешто у томе да најбољи често одлазе прерано.

Овако легендарни директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић говори за "Новости" о смрти свог бившег ђака и најбољег ученика ове школе Михајла Спорића (22), који је преминуо након двогодишење борбе с карциномом плућа, у ноћи између четвртка и петка. Универзитет Кембриџ, где је Михајло био студент завршне године на одсеку природних наука и носилац награде Тринити колеџа за природне науке, објавио је тродневну жалост и предлог да се установи награда у његову част.

Младић који је био најбољи млади српски физичар, у Србији је уписао два факултета, Физички и Електротехнички, док је истовремено студирао у Великој Британији. Само месец дана пре него што ће кренути на колеџ, дијагностикован му је рак плућа. Универзитет му је одмах обезбедио све потребне услове, смештај и негу. Његови родитељи и млађа сестра имали су смештај и собу поред његове, све време током студирања и лечења.

- Док је трајало лечење и многобројне операције, он је учио и професори су долазили код њега у собу како би му држали предавања - каже Срђан Огњановић. - Сви су били опчињени њиме, јер не само што је полагао све испите, већ је добијао највише могуће оцене.

Није желео да било ко зна да је болестан, јер је све време веровао и био убеђен да ће оздравити.

- Ниједног момента није одустао - каже Срђан Огњановић. - Прошле године му је било много боље и сви резултати су били добри. Сви смо се надали да је најгоре прошло.

Али подмукла болест се вратила пре месец дана и стање му се нагло погоршало. Његова другарица са такмичења из физике Алексадра Димић последњи пут је видела Михајла пре месец дана у Паризу.

- Тада није могао да лети авионом због недавне операције на срцу и компликација са накупљањем воде - каже Александра. - Ипак, и тада је био насмејан и изгледао је добро. Верујте, од када га познајем, никада га нисам видела без осмеха. Само неколико недеља после сусрета, стање му се нагло погоршало.

Александра каже да се не зна да ли је био бољи друг, студент, брат својој млађој сестри...

- Имао је све квалитете које једна особа може да има - каже Александра. - Држао је наставу млађим ученицима, организовао забаве и друштвене игре на сваком путовању на којем смо били. Он је био онај који увек уступа пола свог кофера како би се на пут понеле све могуће друштвене игре, од "монопола" до карата. Невероватно је колико је уз све то био успешан.

Био ђак Математичке гимназије у Београду Фото А. Станковић

СА тугом у гласу, Огњановић потврђује причу Михајлових најближих.

- Много је ђака кроз ову школу прошло, али верујте да нико није био као он. Ко га није знао, не може то ни да замисли. То је таква комбинација талента, шарма, лакоће, успешности. Кад прође кроз ходник онако висок, леп, спортиста, нека доброта исијава из њега. Свирао је клавир, трчао полумаратон, имао девојке... Још када знате да је он најуспешнији ученик којег је ова школа имала, туга је још већа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Млади физичар, златни олимпијац, биће сахрањен у Алеји заслужних грађана

Према првим информацијама, постоји могућност да Михајло буде сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, али засада званичан захтев није поднет. Са његовог испраћаја, уместо цвећа, сав приход биће уплаћен Фондацији за децу оболелу од рака НУРДОР, потврђено је за "Новости".

У Кембриџу са Михајлом били су отац, мајка и млађа сестра Depositphotos

- Михајлова породица нас је обавестила о томе да ће позвати све људе да уместо цвећа уплате донацију на наш рачун - потврђено је "Новостима". - У име свих малишана који се тренутно лече у Србији, захваљујемо им на овом хуманом гесту.

Како кажу, од почетка су упознати са борбом коју су водили Михајло и његова породица.

- Они су пријатељи нашег удружења, и умели су да и у тешким тренуцима мисле на другу децу која се у Србији лече од малигних болести - кажу у НУРДОР. - Михајлова сестра је у септембру ове године организовала хуманитарни турнир у одбојци на ком су прикупљена значајна средства. Деца која се боре са малигним болестима су хероји и победници, и тако ћемо памтити и Михајла.

Срђан Огњановић Фото В. Данилов

СВАКИ РАЗГОВОР БИО ПОСЕБАН

МИХАЈЛО је са својим некадашњим директором делио приватне догодовштине и успехе.

- Никада нећу заборавити када ми је причао о путу у Њујорк са другарицом - каже Срђан Огњановић. - Платили су то новцем од стипендије, и за њих је то тада био огроман доживљај. Његове живописне приче, о томе како су се сналазили за смештај и шта су све видели, остале су ми у живом сећању. Уопште, сваки разговор са таквом особом је посебан.

НАГРАДЕ СЕ НЕ МОГУ ИЗБРОЈАТИ

МИХАЈЛО је био носилац Вукове дипломе из Математичке гимназије, Светосавске награде, добитник златних медаља на међународној Олимпијади из физике у Швајцарској, на такмичењима у Казахстану и Румунији. Са Међународне олимпијаде из физике у Цириху, Михајло је донео златно одличје 2016. године. Годину дана касније проглашен је за младог хероја Србије.