Највеће реално повећање нових предмета пред српским судовима односи се на предмете заштите права на суђење у разумном року, а због неизвршења правноснажних судских пресуда против друштвених предузећа из радног односа, изјавио је данас вршилац функција председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић.

У првој половини ове године примљено је преко 14.000 више оваквих предмета него у истом периоди лане. Повећан је и број парница ради накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року са 5.819 на 10.561 предмет у првом полугођу 2019, рекао је Милојевић на почетку саветовања судија у Врњачкој Бањи “Судијски дани 2019”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Dragomir Milojević: Suđenja u Specijalnom predugo traju

Такође, како је додао, вишеструко је повећан број и парница ради накнаде нематеријалне штете по овом основу са 767 на 4.416 предмета.

Повећање броја предмета ради заштите права на суђење у разумном року односи се на извршење правноснажних судских пресуда против друштвених предузећа, из радног односа, које је било суспендовано Законом о приватизацији, на шта судови нису имали било какав утицај нити су се средства о приватизацији сливала у судски буџет, да би се сада штета исплаћивала из буџетских средстава намењених за рад судова, а обавезе инсолвентних друштвених предузећа превал?ивале на државу”, истако је Милојевић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -  Milojević:Plan za rešavanje 1,7 miliona starih predmeta

Због тога, како је нагласио, не могу се без резерве прихватити критике да се енормна средства исплаћују грађанима због неразумног дугог трајања судских поступака узрокованих неажурношћу судова.

Указујући на пресуде Европског суда за људска права у предмету "Стевановић и други против Србије", Милојевић је навео да је она посебно важна јер је у њој усвојен аргумент Републике Србије - да се законска затезна камата на потраживање, утврђена правноснажним пресудама против дужника - друштвених предузећа, обрачунава до дана отварања стечајног поступка, у складу са законским решењима из Закона о стечају из 2009. године.

Овом пресудом је одбачен захтев подносиоца за накнаду материјалне штете у висини законске затезне камате обрачунате на укупан износ потраживања у стечајном поступку, почев од дана доношења закључка о утврђивању потраживања у стечајном поступку па до дана исплате”, прецизирао је вршлац дужности председника ВКС.

Говорећи о укупним резултатима српског правосуђа, он је навео да је настављен позитиван тренд решавања старих и нових предмета, али и негативан тренд повећаног прилива нових.

На крају првог полугођа 2019. године остало нерешено 1.639.846 предмета, тако да је укупан број нерешених предмета у Републици смањен у свим материјама, навео је Милојевић.

Што се тиче старих предмета, начињен је значајан помак, посебно у судећој материји, јер је укупан број старих предмета је више него преполовљен у односу на 2012. годину.

Уколико погледамо овогодишње резултате српских судова за прво полугође 2019. године, може се закључити да је квалитет више него добар, јер је од укупног броја судских одлука по жалбама из надлежности вишег суда укинуто 10,26 одсто а из надлежности основних судова 14одсто”, рекао је Милојевић.

Такође, ове године готово да није било неурађених одлука ван законског рока, да је савладавање прилива у апелационим судовима износило 101одсто, у вишим судовима 103 одсто, а у основним судовима 104 одсто, што све према његовом мишљењу, указује на велики труд носилаца судијске функције и њихову посвећеност поштовању закона.

Наведени подаци су најбоља потврда ефикасности српских судова и наш су одговор на неаргументоване критике на рад судова и судија, на спорост, на неефикасност у поступању, јер исте нису утемељене на чињеницама. Далеко је од тога да кажем да смо идеални, да је стање у судству одлично, али је сигурно да нисмо ни онакви каквим нас представљају у јавности неаргументованим критикама”, рекао је Милојевић.

Он сматра да су те критике најчешће вођене личним, политичким или сензационалистичким односом према судству, или су везане за конкретан предмет”.

Освнуо се и на реализацију задатака и циљева зацртаних у Акционом плану за Поглавље 23 - правосуђе и основна права, указујући да је недавно објављеном извештају о напретку Србије током 2018. године препознат напредак у области судства.

Напредак се огледа у смањењу броја извршних предмета, смањењу броја старих предмета, као и да је трећу годину за редом наш судски систем успео да савлада већи број предмета него што је примљен уз мањи број судија који су ефективно радили у односу на 2017. годину, затим наставком мера за уједначавање судске праксе.

Милојевић је поручио да је српско судство и даље у потпуности и приоритетно посвећено ефикасности, ажурности и ефективности свог рада, јер је, како је навео, то једини пут ка успостави пуне владавине права и правне сигурности које је нужни предуслов сваке модерне демократске државе.

Он је судијама рекао да их и у наредном периоди напоран рад те да се посебно морају фокусирати на решавање старих предмета у савладавању прилива, уједначавање судске праксе, унапређење транспарентности судског система, а посебно избора носиоца судијске функције и њихово напредовање, побољшање професионалног усавршавања судског особља, уз претходну анализу стварних структурних потреба судског особља.

"Такође, пуно поштовање права на суђење у разумном року биће и даље наша стратешка смерница која захтева примену система праћења дужине трајања судских поступака путем информационог система, развијања система мерења радног оптерећења судија, ефикаснију заштиту права на суђење у разумном року, подстицање и већу примену алтернативних начина решавања спорова, као што је медијација, у чему смо у претходном периоду имали недовољан напредак”, рекао је Милојевић.