ШТЕТНЕ материје из отпада, које завршавају ваздуху, води, храни и земљишту, могу да доведу до неплодности, гениталних деформитета, канцера, поремећаја пажње и сниженог коефицијента интелигенције код деце. На то указује истраживања интерсекторске радне групе, потврђено је "Новостима" из Министарства за заштиту животне средине.


Опасне материје налазе се у многим производима, као што су растварачи, боје, киселине, базе, уља и разне смеше које настају као остаци процеса, а садрже хемикалије. Прим. др Браниславе Матић Савићевић из Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" каже за "Новости" да су последице често неповратне и видљиве тек након низа година.


- Неке од најосетљивијих група су труднице, младе девојке у репродуктивном периоду и деца до пет година - каже прим. др Браниславе Матић Савићевић. - Већ је доказано да деца узраста до пет година апсорбују далеко већи проценат тешких метала, од рецимо, професионално изложених одраслих људи. То значи да се они на што ефикаснији начин морају изоловати од извора загађујућих материја.


Опасан фармацеутски отпад углавном чине различити цитотоксични лекови, антивирусна и антиинфективна средства, хормони, токсини, неискоришћене хемикалије и материјали за дијагностику. Радмила Шеровић, виши саветник и Начелник Одељења за управљање отпадом, каже за "Новости" да је такав отпад потребно збринути.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Фирме остају без дозволе за руковање отпадом: Складиште опасне материје ко зна где


- Процењује се да све здравствене установе у Србији годишње стварају око 48.000 тона медицинског отпада, не рачунајући приватни сектор и ветеринарску медицину - каже Радмила Шеровић. - Од 10 до 25 одсто медицинског отпада чини опасан отпад ризичан по здравље људи и животну средину. То је око 9.600 тона који се сматра опасним.


Иако се не убраја у опасан отпад, милиони литара отпадног моторног уља у Србији се не прерађује, што значи да потенцијално завршава у рекама и земљишту. Искоришћена моторна уља су опасна по животну средину и садрже канцерогене супстанце.


- Представљају опасност након употребе, зато што мењају своја основна својства - каже Радмила Шеровић. - Веома су штетни по људско здравље, укључујући и чињеницу да неки од њих имају канцерогена својства. Штетна дејства се не испољавају одмах, већ након одређеног временског периода. Због тога, остатке уља или она која нису за употребу, треба задржати у оригиналној амбалажи, на сувом и тамном месту, ван извора топлоте.


Према речима надлежних из Министарства за заштиту животне средине, започето је чишћење "историјског отпада" у случајевима нелегалног одлагања, у предузећима у стечају и поступку приватизације. За сада, отпад је сакупљан и измештен са појединих локација у Панчеву, Лозници, Београду и Новом Саду.


ОД БЛАГИХ ПОРЕМЕћАЈА ДО ОЗБИЉНИХ ОШТЕћЕЊА


Колику ће штету опасан отпад нанети по здравље, зависи од количине, концентрације, пх киселине или базе.


- Може да изазову токсичност која од благих биохемијских поремећаја до озбиљних оштећења органа и смрти - каже Радмила Шеровић. - Зависи од тога колико времена смо били иложени материјама, колика је старост организма, постоји ли присуство хроничних болести и какво је стање имунитета.


ЗАТРОВАНО ЗЕМЉИШТЕ


Штетне хемикалије, пореклом од опасног хемијског отпада, могу се унети инхалацијом или путем дигестивног тракта.


- У случају живота у близини индустријски загађених локалитета, присутна је загађеност површинског слоја земљишта контаминантима - каже за "Новости" прим.др Бранислава Матић Савићевић, спец. хигијене из Центар за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље "Батут". - Ту узгајају основне животне намирнице, чиме опасне материје улазе у ланац исхране и доспевају у дигестивни тракт.