ГОДИНАМА нагомилани извршни предмети у судовима, чак више милиона пресуда, па и деценијско трајање извршних поступака, односно неспровођење судских одлука, не само што су обесмишљавали права грађана, него су и правосудни систем чинили спорим и неефикасним. А онда је половином 2012. године у правни систем Републике Србије уведена професија јавних извршитеља и они су од тада поступали у око три милиона предмета,од којих је више од половине односно скоро 60 одсто успешно решено.

Овако за “Новости Онлине” говори Александра Трешњев, председница Коморе јавних извршитеља Србије, која каже да је посао, а уједно и дужност јавног извршитеља, да за неког грађанина или привредног субјекта принудно оствари неко право које овоме припада.

- Судске одлуке, које морају бити правоснажне, се једнако спроводе, без обзира да ли је реч о грађанима, предузећима или држави и за све њих важе иста правила спровођења извршења - објашњава Александра Трешњев. - Иако се најчешће нетачно наводи да су извршни повериоци само комунална предузећа, банке или велике корпорације, истина је да се у једнакој мери наплаћују потраживања обичних људи, самохраних мајки, радника, пензионера, а дужници су предузећа или држава. Анализама се показало да се највећи проценат наплате потраживања остварује управо у случајевима када су повериоци грађани.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јавни извршитељи деловали у готово три милиона случајева

* Професија јавних извршитеља једна је од најнепопуларнијих у нашем народу. Председница Коморе јавних извршитеља Србије сматра да је разлог за то недовољна обавештеност грађана, али и погрешна информисаност као резултат тенденциозног и негативног писања појединих медија који вођени сензационализмом често објављују нетачне и непроверене информације и произвољне тврдње.

- Законом је прописано више начина, односно предмета и средстава извршења. У пракси, предмети и средства извршења су најчешће већ одређени у судском решењу о извршењу. Када у судској одлуци није одређен начин њеног извршења, јавни извршитељ ће одредити предмет и средство извршења, водећи рачуна о начелу сразмере. Јавни извршитељи највише спроводе извршење преносом новчаних потраживања, преносом зараде, средстава на рачуну банке, продајом финансијских инструмената дужника и удела у привредним друштвима. У мање од 1 одсто случајева за намирење новчаног потраживања одређује се продаја непокретности. То је по правилу последња солуција, када наплата потраживања ни на који други начин није могућа – наглашава Трешњев.

* Недавно су усвојене измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, чији ће највећи број одредаба почети да се примењује од 1. Јануара 2020. године.

- Сматрамо да ће ове измене извршни поступак учинити транспарентнијим и у одређеним деловима једноставнијим, а омогућиће и већу заштиту извршног дужника – објашњава наша саговорница. - Међу тим решењима издвојили бисмо увођење електронске продаје у извршни поступак, која ће од 1. марта 2020. бити могућност, а од 1. септембра 2020. обавеза, за коју се Комора јавних извршитеља и раније залагала. Електронска продаја доводи до веће транспарентности поступка и постизања већег износа купопродајне цене, што је интерес свих учесника у извршном поступку, па и јавних извршитеља.

ОРДЕН МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ РУСИЈЕ

АЛЕКСАНДРИ Трешњев недавно је Министарство правде Русије доделило орден за изузетне доприносе у међународној сарадњи.

- Орден представља изванредну част, а истовременео и потврду добрих односа који постоје између наше коморе и Федералне службе судских извршитеља Руске федерације. Захваљујући овако добрим односима у прилици смо да у непосредној размени искустава са колегама из Руске федерације разменимо најбољу праксу и међусобно утичемо на подизање стандарда поступања у области извршења – каже председница Коморе извршитеља.

Према речима председнице Коморе јавних извршитеља, овим изменама појачана је заштита социјално угрожених дужника. Тако је предвиђено да не може да се одреди извршење продајом једине непокретности у власништву физиког лица како би се рецимо намирило комунално потраживање чија главница не прелази пет хиљада евра.
- На овај начин штити се право на дом извршних дужника у предметима наплате новчаних потраживања насталих по основу комуналних или сродних услуга у ситуацији када је реч о потраживањима мање вредности, чиме се непосредно онемогућава продаја једине непокретности да би се намирило несразмерно мање потраживање извршног повериоца – каже Александра Трешњев. - Веома је битно да грађани знају да никада није продата било каква непокретност у случају комуналних потраживања чија главница не прелази 5.000 евра. Такође, повећан је лимит на зарадама и пензијама извршних дужника изнад којег не може да се спроводи извршење. Сада извршење може да се спроведе само до половине (уместо две трећине) односно до њихове четвртине (уместо половине) примања.

Како наглашава наша саговорница, према важећем Закону, суд или јавни извршитељ су дужни да приликом одређивања и спровођења извршења ради намирења новчаног потраживања воде рачуна о сразмери између висине обавезе извршног дужника и средства и вредности предмета извршења. Када је одлуком суда одређено да се ради намирења потраживања прода непокретност, јавни извршитељ нема никакво дискреционо овлашћење да доводи у питање ту одлуку и дужан је да је спроведе онако како она гласи. У другим случајевима продаја непокретности је крајње средство које јавни извршитељ примењује и то само у случају када нема никакве друге имовине за намирење дуга.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СКУПШТИНА УСВОЈИЛА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА: Власник неће остати без стана ако је дуг мањи од 5.000 евра

- Овде су могуће две ситуације у пракси - једна у којој суд одреди извршење на непокретности у којој јавни извршитељ нема ни основ ни могућност односно не може да мења судску одлуку у погледу предмета и средства извршења. И друга у којој суд одреди извршење на целокупној имовини извршног дужника, чиме је такође суд дозволио извршење на непокретности, али у којој у пракси јавни извршитељи прибегавају продаји непокретности као крајњој мери, и то онда када извршни поверилац своје потраживање не може да намири из друге имовине извршног дужника. И у другом случају извршни дужник може понудити друго средство и предмет извршења уколико не жели да му се непокретност прода – каже Трешњев.

САНКЦИЈЕ КОЛЕГАМА ИЗВРШИТЕЉИМА

КОМОРА јавних извршитеља је од почетка рада јавних извршитеља поднела укупно 65 захтева за утврђивање дисциплинске одговорности јавних извршитеља. Дисциплинска комисија у 49 случајева утврдила да је учињена лакша или тежа дисциплинска повреда и изрекла неку од дисциплинских мера предвиђених Законом о извршењу и обезбеђењу, док је у 12 случајева Дисциплинска комисија јавног извршитеља ослободила дисциплинске одговорности.

Код 15 пријава односило се на прекорачење овлашћења или неки вид злоупотребе иизречене су следеће санкције: две опомене, девет новчаних казни, једна привремена забрана обављања делатности и две трајне забране обављања делатности. Једна пријава је одбачена.
* Да ли је тачно да и у случају заплене грађанима не може све да се заплени?

- Закон о изврешњу и обезбеђењу прописује које ствари и права су изузети од извршења или на којима је извршење ограничено. Тако не могу бити предмет извршења: одећа, обућа и други предмети за личну употребу, постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан извршном дужнику и члановима његовог домаћинства, шпорет, фрижидер и пећ за грејање, храна и огрев који су извршном дужнику и члановима његовог домаћинства потребни за три месеца, готов новац извршног дужника који има стална месечна примања до месечног износа који је законом изузет од извршења, сразмерно времену до наредног примања. Исто важи и за ордење, медаље, ратне споменице и друга одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи и породичне фотографије извршног дужника; помагала која су особи са инвалидитетом или другом лицу с телесним недостацима неопходна за обављање животних функција, кућни љубимци.

Фото З.Јовановић

* Како власник стана може да заштити своја права због дуга подстанара? И обрнуто, шта да раде подстанари чији станодавац није измиривао обавезе на време и дошло се до извршитеља?

- Најефикаснији начин је да власник стана и подстанар потпишу уговор о закупу са констатацијом да ли се стан издаје празан или не, са навођењем ствари које се дају у закуп и које припадају власнику стана. Са таквим уговором лако и брзо ће се доказати власништво пописаних ствари, у случају да дође до пописа покретних ствари у стану, да ли због дуга власника стана или подстанара. Проблеми наступају онда када односи између ових лица нису адекватно правно регулисани.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Извршитељи прете пленидбом и покојницима

* Да ли је тачно да постоје тзв. "олакшавајуће околности" у случају наплате. Постоји ли могућност да дужници постигну договор са извршитељима и какви су све договори могући?

- Дужници могу да се, уз посредовање јавног извршитеља, са извршним повериоцем, договоре да дуг исплате на рате. Такође, нове измене Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђају могућност добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка, а по предлогу извршног повериоца. У том случају извршни дужник може добровољно да измири дуг или да постигне споразум са извршним повериоцем пре покретања поступка, па се и трошкови вишеструко смањују. Поступак принудне наплате дуговања може да се заустави и због немаштине, односно извршни поступак се обуставља уколико се у току поступка утврди да извршни дужник нема имовину.


РАД ИЗВРШИТЕЉА У КОРИСТ ГРАЂАНА

* КОЈИ су све то случајеви када извршитељи раде у корист грађана?

- Што се тиче појединачних случајева у којима се радило о наплати дуга који су предузећа или државни органи имали према грађанима, такви случајеви су бројни и најчешће се ради о наплати неисплаћених зарада и других примања из радних односа, накнади штете од послодаваца, алиментације за децу... - каже наша саговорница.

* Стотинак радника грађевинског предузећа „Ратко Митровић - Дедиње“, који годину и по дана нису примили плату, уз помоћ јавног извршитеља који је на јавној продаји продао механизацију и службене аутомобиле који нису били под залогом добили су своје зараде, непосредно пре проглашења стечаја, од ког тренутка би наступила немогућност наплате потраживања у целости.

Фото З.Јовановић

* Продајом бродова измирене су неисплаћене зараде за више од 100 некадашњих радника „Дунав група агрегата“, новосадске бродарске компаније, раније познате као „Херој Пинки“.

* Бивши радници „Утва авиони“, Панчево, после 18 година чекања примили су своје неисплаћене зараде уз помоћ јавних извршитеља.

* На стотине зарада запослених у ЈКП „Горица“ из Ниша и у компанији „Железнице Србије“ а.д. наплаћено је покретањем извршног поступка.

* Многи грађани, ангажовањем јавних извршитеља, наплатили су разлике у накнадама за случај незапослености од Националне службе за запошљавање Републике Србије, као и разлике у обрачуну пензије од Републичког фонда ПИО.

* Запослени у грађевинској фирми „Партизански пут“ ангажовањем јавног извршитеља наплатио је 24 зараде.

* Када су плате почеле да касне радницима Спортског центра „Шумице“, такође су се обратили јавним извршитељима и наплатили своја потраживања.

У почетном периоду примене важећег Закона, јавни извршитељи су спроводили извршења ради наплате законског издржавања и том смислу је постојало више примера, када су након вишегодишњег чекања, мајке у име малолетног детета добиле заостале алиментације. Због непрецизности законске одредбе о надлежности за наплату ове врсте потраживања, Врховни касациони суд је убрзо заузео став, да ово извршење спада у надлежност суда, али је последњим изменама Закона прописана надлежност извршитеља од наредне године.