ПОРОДИЦЕ 10.167 особа несталих током ратова деведесетих ни после две деценије не знају каква је судбина њихових најмилијих. Од тог броја више од 3.800 особа је српске националности.

- Око 4.000 тела и даље се налази у мртвачницама широм бивше Југославије. Око 900 тела је у Хрватској, преко 2.000 у Федерацији, 660 у Бањалуци, а преко 300 у Приштини. Морамо да добијемо одговоре чији су то посмртни остаци - рекао је за РТС Вељко Одаловић, председник владине Комисије за нестала лица, поводом Међународног дана несталих.

У Хрватској се још не зна где су гробови 1.998 људи, на Косову и Метохији 1.653, а у Босни и Херцеговини 6.516. Одаловић је истакао да се тражи отварање архива, које нису само у Београду, "већ и у Сарајеву, Загребу, Приштини, али и у НАТО-у, код контингената Кфора и у ОЕБС-у":

- То су архиве које могу да помогну са информацијама о местима страдања и сахрањивања, о догађајима који су важни да би овај процес могао да добије на интензитету - рекао је Одаловић.

Договор са Приштином око примопредаје тела петоро чланова породице Шутаковић и брачног пара Петровић, који су ексхумирани из масовне гробнице "Бункер", у Ђаковици, још није постигнут.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Хитној помоћи нова зграда



- То је зона одговорности Рамуша Харадинаја и неко ће морати да одговара не само за убиства три мушка малолетна српска детета, оца, мајке, и брачног пара Петровић, него и за све друге злочине који су се тамо десили. У околини Ђаковице имамо јос три познате локације - истакао је председник Комисије.