НЕ може један народ градити своју духовну културу присвајањем туђе. Они присвајају наше споменике јер своје немају. Културна баштина Срба на простору Новог Брда далеко је старија од свих других култура - византијске, албанске или културе муслимана, пошто су и они боравили на овом простору.

Овако Србољуб Максимовић, учитељ у пензији, житељ новобрдске оштине у Косовском Поморављу, коментарише својатање Албанаца чувене средњовековне тврђаве у Новом Брду, као и оближње Цркве Светог Николе.

Последња у низу албанских провокација у циљу присвајања ових српских средњовековних споменика јесте изјава Кадрија Весељија, председника косовске скупштине, који је на једној од друштвених мрежа изјавио да је "поносан" због истицања косовске заставе на зидинама српског средњовековног града, али и на институције које, како је рекао, "брину о косовским драгоценим споменицима".

- Поносан сам на величанствену тврђаву Ново Брдо, овај драгуљ наше културне баштине и древно насеље које је вековима служило као раскрсница цивилизација - написао је Весељи у поруци на "Фејсбуку".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОПЕТ ПРОВОКАЦИЈА: Косовска застава на тврђави у Новом Брду

Он је уз своју срамотну објаву приложио и фотографије са припадницима косовске полиције у подножју тврђаве, као и снимке на којима је видљива косовска застава на средњовековном српском споменику.

Представници Срба са овог подручја истичу да је Ново Брдо, средњовековни српски град на чијем подручју су живели Срби, Арбанаси, Дубровчани као трговци и Јевреји који су држали банку и ковницу новца, највећи процват доживело у 13. веку. Тада је овде живело 40.000 становника, док је Лондон, према речима историчара овог краја, у то време имао само 9.000 становника.

- Ново брдо је 56 година после Косовске битке пало у руке Турака, 1445. године, а њиховим продирањем број становника је опадао. Срби су се у већем броју иселили у доба Арсенија Чарнојевића - истичу представници Срба из новобрдске општине.

Кадри Весељи са косовским полицајцима испред српског средњовековног утврђења / Фото "Фејсбук"


Напомињу да је и Црква Светог Николе, надомак чувене тврђаве, саграђена у 13, веку и у то време у њој је била Митрополија новобрдска, јер је у њеном окружењу било још осам других православних цркава, као и једна католичка, саска црква коју су саградили рудари Саси, који су радили у руднику у Новом Брду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Весељи провоцира: Ново Брдо "драгуљ наше културне баштине"

Остаци храмова, попут Цркве Светог Николе, говоре о богатој српској историји, а у новобрдској оштини, која се простире на двадесет четири насељена места, данас живи око 8.000 становника од којих је већина, више од 70 одсто, Срба.

У 13. ВЕКУ НОВО БРДО ВЕЋЕ ОД ЛОНДОНА

ДОК подсећају да је за време процвата Новог Брда у 13. веку, од 40.000 тадашњих житеља Срба било више од 90 одсто, познаваоци историјских прилика истичу да су рудом Новог Брда у 13. веку зидани многи манастири, па чак и у Котору, Дубровнику, као и на Хиландару.

Рудник у Новом Брду, надомак тврђаве, почео је да ради још у 11. веку.