Скупштина Србије усвојила је у понедељак сет закона којим се регулише област електронске трговине, уводе појмови електронска трговина и интернет продаја, дефинишу и уређују акцијске продаје и снижења и омогућава слање комерцијалних порука путем СМС или мејла само уз претходни пристанак потрошача.

Скупштина је усвојила Закон о трговини којим се по први пут уводе појмови електронске продавнице у којој трговац продаје своју робу директно потрошачу и "онлајн" платформе која повезује продавца и купце.

Закон по први пут препознаје пословни модел продаје "дроп шипинг" који се већ примењује у пракси а одвија се тако што роба физички не стиже до трговца већ директно од произвођача, односно увозника, путује ка купцу, чиме се убрзава поступак доставе и смањују трошкови трговцу.

Прочитајте још - За насртљиве оглашиваче предвиђене оштре казне


Уводи се и институт прикривене куповине тзв. "мистери шопер", којим се даје овлашћење инспектору да у случају основане сумње да је трговина нерегистрована, обави прикривену куповину и тако обезбеди доказ.

Дефинисани су основни облици снижења, акцијска продаја, сезонско снижење и распродаја и за сваки од њих посебна правила. Скупштина је усвојила и измене и допуне Закона о електронској трговини које предвиђају уклањање огласа са интенета у којима се нелегално продаје храна, лекови, суплементи, одећа и обућа.

Изменама је превдиђено уклањање недопуштених и незаконитих садржаја са интернета.

Према наводима из Владе Србије надлежним органима се омогућава да донесу акте којима се налажу конкретном пружаоцу услуге информационог друштва, као што су нпр. власници интернет сајтова, да се уклони недопустиви садржај, говор мржње итд, као и да се то учини одмах а најкасније у року од два дана.

Неуклањање недопуштеног садржаја прекршајно је санкционисано од 100.000,00 динара до 1.500.000,00 динара за правно лице, и од 10.000,00 до 300.000,00 динара за предузетника.

Изменама је утврђено да се слање комерцијалних порука као што су СМС и мејл, као канала којим трговци промовишу своју робу, омогућава само уз претходни пристанак потрошача.

Слање комерцијалних порука мимо сагласности особе којој је упућена, изменом закона је такође прекршајно санкционисана фиксном казном од 100.000,00 динара за правно лице, односно 20.000,00 динара за предузетника.

Изменама закона се прописују и обавезе чувања података, ИП адреса корисника, услуге информационог друштва минимум 30 дана након престанка пружања те услуге.

Скупштина Србије данас је усвојила и Закон о робним берзама а Комисије за хартије од вредности биће регулатор, који ће контролисати рад како берзе, тако и трансакција, који чланови берзе закључе у берзанском послу.

Законом је утврђено да сви учесници у трансакцијама на робно-берзанском тржишту, односно купац-продавац и робна берза морати да положе гаранције за шта до сада није постојала могућност.

Продуктна берза полаже гаранцију кроз оснивачки улог од 50.000.000,00 динара, а купац и продавац ће полагати гаранције чију висину одређује робна берза.

Те гаранције ће се полагати на наменски рачун берзе који ће бити изузет од блокаде и активираће се само у случајевима када једна страна не испуни обавезе према другој.

Усвајањем тих закона парламент је завршио четрнаесто ванредно заседања, после којег је заказана нова наредна седница.

ВЛАСНИК НЕЋЕ ОСТАТИ БЕЗ СТАНА АКО ЈЕ ДУГ МАЊИ ОД 5.000 ЕВРА

Предлогом измена Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђено је да власник више неће остати без стана или куће због комуналног дуга мањег од 5.000 евра, а министарка правде Нела Кубуровић, која је данас образложила закон пред посланицима, казала је да ће новим правилима бити спречене злоупотребе које су примећене у досадашњој пракси.

Према њеним речима, ново правило је да се као купац не може појавити јавни извршитељ, његов заменик, помоћник или члан породице до четвртог степена сродства.

Када је реч о плати или заради, односно накнади плате или зараде, измене ЗИО предвиђању да извршење може да се спроведе до њихове половине (уместо две трећине), односно до њихове четвртине (уместо половине), ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом.

Извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате која не прелази износ просечне нето зараде према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, може се спровести до њихове трећине, а на минималној заради спроводи се до њене четвртине (уместо половине).

Када је о пензији реч, извршење се може спровести до њене трећине (уместо две трећине), односно четвртине, када је реч о пензији која не прелази износ просечне пензије, односно десетине када је реч о минималној пензији (уместо половине).

Кубуровић је најавила да ће се од 1. јула 2020. године јавно надметање за продају непокретности организовати искључиво преко електронског надметања.

КУБУРОВИЋ: ОКО 600.000 ПРЕДМЕТА ЗА ИЗВРШЕЊЕ У СУДОВИМА


Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је данас да је просечна дужина трајања извршења код извршитеља 110 дана, што је још увек испод нивоа који се захтева за ефикасно извршење.

“Да ли смо тиме задовољни? Још увек нисмо, али је свакако много боље него имати извршење које траје 15 година и где извршни поверилац никада неће намирити своје потраживање”, рекла је Кубуровић.

Кубуровић је у Скупштини Србије казала да су се судови показали као неспособни да спроводе извршење и да том задатку нису дорасли и додала да је то био разлог зашто је држава морала да реагује 2011.године и да пронађе ефикаснији систем.

Она је додала да и данас има више од 600.000 извршних предмета у судовима, а реч је, каже, о предметима где су предлози за извршење поднети пре више од 10 година.

“Имамо 200.000 предмета који су стари преко 10 година, близу 350.000 предмета који су старости од пет до 10 година”, рекла је Кубуровић.

Она је у полемици са послаником СРС Александром Шешељем одбацила да се измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу доносе због Европске уније и акционог плана за Поглавље 23 и навела да се то ради због грађана.

“Као што треба заштитити личност извршног дужника, треба заштитити личност поверица и омогућити сваком ко има утврђено право, пре свега правоснажном судском одлуком, да то своје право оствари”, рекла је Кубуровић.

Према њеним речима, рад извршитеља је допринео да се добровољна наплата за комуналне делатности повећа, а такође је указала и да то нису једина потраживања која се намирују у извршном поступку.

Истичући да се Законом о извршењу и обезбеђењу из 2015.године повећала квалификација за оне који желе да обављају посао извршитеља, Кубуровић је објаснила да они морају да имају завршен Правни факултет, правосудни испит и да прођу одређену обуку.

Кубуровић је истакла да тренутно у Србији ради 214 извршитеља и три заменика који запошљавају 2.000 особа, углавном правника.

Кубуровић је рекла и да је од 2016. године разрешено 16 извршитеља, јер нису положили правосудни испит и да се сада спроводи конкурс са пооштреним условима.

Она је указала да је неуједначена судска пракса један од главних разлога зашто се приступило изменама и допунама закона, јер се, каже, дешавало да извршитељи поступају различито у истим правним ситуацијама.