ФЕНОМЕН полуписмених интелектуалаца, па чак и носилаца највиших научних титула у Србији, данак је вишегодишњој маргинализацији српског језика у систему образовања. Академска заједница једнодушно дели овај став, али и не показује жељу да стање промени. Последња иницијатива да се српски језик уврсти међу предмете на факултетима пропала је и пре него што су истински сагледане добре и лоше стране ове идеје.

Конференција универзитета Србије (КОНУС), на последњој седници била је готово једногласна у оцени да високошколске установе не могу да преузму улогу основних и средњих школа када је у питању изучавање матерњег језика. Овим ставом ректори су одбили обавезу да брину о култури говора и познавању правописа својих академаца.

- Овај став не значи да на универзитету не могу да се развијају одређени курсеви који се баве вештинама комуникације. Факултети који се баве образовањем учитеља, васпитача и наставника требало би да преиспитају своје студијске програме и евентуално ставе већи нагласак на савлађивање техника учења српског језика - став је КОНУС-а.

Одбор за стандардизацију српског језика овакво виђење сматра потпуно неприхватљивим. Изучавање српског језика, како наводе у Одбору, неопходно је на факултетима да би људи знали не само основне граматичке појмове, које свакако уче у школама, већ да би знали да се њима служе у својој струци.

Председник Одбора проф. Срето Танасић наглашава да је у Србији озакоњена запуштеност српског језика.

- Не могу да схватим да једна институција попут Универзитета у Београду толико не разуме о чему говоримо - каже он. - Чак су и млади академци, окупљени у Форуму студената БУ, увидели да је то неопходно, а њихови професори се противе. Невероватно је то.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - АКЦИЈА "НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК": Спас нашег богатства


Декан Машинског факултета у Београду проф. др Радивоје Митровић сматра да српски језик не би требало уводити као обавезни предмет, али да би требало наставити разговоре.

- Језичка култура код многих студената који уписују машинство није на завидном нивоу - каже проф. Митровић. - Заблуда је мислити да језик није важан инжењеру. Иако има бриљантних лингвиста међу машинцима, често се шкртари на речима и изразима.

Студенти недовољно познају правопис Фото Д. Миловановић


Наш саговорник наводи и да не треба уводити катедру за српски језик на свим факултетима.

Професор др Вељко Брборић, са Филолошког факултета, каже да факултети имају право на свој избор и да им не треба наметати решења.

- Није спорно да се српски језик, као наставни предмет, учи у основним школама, али је јасно да по броју часова заостајемо за озбиљним културама и озбиљним нацијама - сматра професор Брборић. - Наравно да нема смисла да се на факултетима учи граматика, али би било врло оправдано да се уведу курсеви језичке културе (писменог и усменог изражавања) и функционалне писмености.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ ЈЕЗИКА САНУ ПРЕДЛАЖЕ: Српски мора да се учи и на факултету


Према речима Брборића, најбоље би било да то у почетку буде изборни предмет и да се види реакција студената, јер они сигурно знају шта им је потребно и шта је њихов интерес.

- Језичка култура највећег броја студената је лоша, доста је неписмених и полуписмених. Неписменост је данас надјачала писменост, то није спорно - сматра проф. Брборић.


ПРЕВОДИОЦИ

ПРОФЕСОР Срето Танасић се пита како ће, примера ради, један професор преводити текстове на српски језик са знањем из основне школе, када часови језика нису обавезни на катедрама где се образују будући преводиоци, а потпуно изостају и на другим наставничким факултетима као језик образовања.


НЕБРИГА И О ПИСМУ

БРИГА о матерњем језику и писму је озбиљан друштвени задатак образовног система, медија и свих осталих - сматра професор Брборић. - Закон о језику и писму у Србији је врло времешан, урађен је пре скоро три деценије, није усклађен ни с Уставом и ту неки коментар није потребан. Имамо сасвим коректно урађена законска решења о језицима националних мањина, али немамо добра законска решења о српском језику и писму.