ВЕЋ две деценије не престајем да трагам за сином. Годинама доказујем да сам родила живог и здравог дечака, који ми је украден на порођају.

Прочитајте још:Украдено 29 досијеа о "несталим бебама"

Овако своју исповест почиње Миланка Момчиловић (42) из Крагујевца, још једна од десетина жена која живот проводи у борби да пронађе дете и врати га у свој дом. Последње откривање украдених докумената о усвојењу из Алексинца, које јасно указује на мрачну мрежу крађе беба, њој улива нову наду да ће једном доћи до истине.

- Била сам млада трудница, имала здраву трудноћу, на порођај у Клиничком центру Крагујевца дошла сам да се породим у термину, без компликација. Баш ништа није указивало на то да је моја беба мртва већ три дана, како су ми лекари саопштили - сећа се Миланка. - Од тог трена, мој живот и свакодневица постају пакао. Кроз све то пролази и моја породица, нарочито ћерке Даница и Милица, које сам родила у две наредне године. Дојила сам Даницу док сам по ходницима патологије, болница, социјалних служби тражила документа, папире, налазе... Било шта, што би мојој души донело мир.

Прочитајте још: ОПЕРАЦИЈА "ЗВЕЗДАНО НЕБО": Крушевац центар за крађу беба?

Нико Миланку није могао да убеди да јој је дете умрло на порођају. Чињенице да је порођај "преспавала", да га се не сећа јер је била омамљена наркотицима, унеле су јој сумњу да јој здравствени радници не говоре истину.

- Нисам порођена царским резом, јер немам ожиљак - прича Миланка. - Упркос мојим захтевима и инсистирањима, никада ми нису показали бебу нити патолошки налаз обдукције. Када сам 2002. године поднела кривичну пријаву против Н. Н. лица за отмицу детета, нисам знала да је судија наредио да се ДНК материјал упореди са четири парафинска калупа наводно обдуковане бебе. Много година касније, када је овај поступак обустављен због неоснованости, сазнајем за овај налог, као и да је Клинички центар парафинске калупе предао 2004. године овлашћеном лицу МУП. То показује да су у отмице своје прсте умешали и здравствени радници, али и припадници полиције.

Фото Н. Фифић

Овај документ само је један у низу папира до којих је Миланка уз помоћ Удружења за истину и правду о бебама и њеног председника Радише Павловића, дошла за последње три године. Миланкину судбину дели још 40 мајки из Крагујевца. Све оне су прошле године преко Удружења поднеле нову кривичну пријаву, по којој су већ започеле предистражне радње по налогу Општинског јавног тужилаштава Крагујевца.

- Пре него што је коначно 2016. године нови руководилац крагујевачке болнице Предраг Саздановић отворио врата документације, годинама су ме уверавали да су сви папири па и отпусна листа, здравствени картони, патолошки налази, изгорели у бомбардовању, или да су их појели мишеви - прича Момчиловићева. - Када смо напокон дошли до свих докумената, писало је да је дете било живо када сам дошла у породилиште, што је супротно од онога што су ми говорили. Наведено је да сам анестезију добила после порођаја да би ми извадили постељицу, а ја сам омамљена пре порођаја. Такође, пише да ми је дат наркотик "долантин", који се давао немирним трудницама. А добила га је већина мајки које сада траже своју децу. Више него чудно.

ПРЕТЊЕ СМРЋУ

МУКОТРПНОМ потрагом, верујем да сам лоцирала сина који ми је отет по рођењу - уверена је Миланка. - Сазнала сам где у Србији живи, и када сам покушала да му се приближим, прибавим чвршће доказе, почеле су да стижу претње телефоном. Не само мени, већ и председнику Удружења Радиши Павловићу, који је све време истраге са мном. Тврдимо да су неколико пута покушали да нас убију, а Радиши је додељена и полицијска пратња.

Према Павловићевим речима, сви претећи позиви који су Миланкиној породици упућени, стизали су са бројева телефона везаних за бивше припаднике ресора Државне безбедности.