ОКО милион смртних случајева годишње у Европи повезује са са недостатком физичке активности, а и становници Србије су у великом ризику да умру од последица некретања. Грађани Србије, како је пред 10. мај, Међународни дан физичке активности, упозорио Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", у просеку седе пет сати дневно. Рекордери су житељи Београда и високообразовани у свим срединама у Србији са просеком од 5,8 сати у столици дневно, док стручњаке посебно забрињава то што су неактивни млади узраста од 15. до 24. године, који седећи проведу 5,5 сати сваког дана.

Одсуство физичке активности је, упозоравају стручњаци, све присутнији фактор ризика за многе болести, пре свега кардиоваскуларне. Због тога је Светска здравствена организација (СЗО), у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља, 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности.

Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом "Кретањем до здравља".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Седење је смрт за даме


- Физичка неактивност, уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију, представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета - наводе у Институту "Др Милан Јовановић Батут". - У европском региону СЗО приближно 31 одсто особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.


НА ПОСЛУ

ИСТРАЖИВАЊА здравља становништва Србије показала су да је тзв. седентарни или "седећи" тип посла у Србији све заступљенији, па се са 25,2 одсто учесталости на почетку прошле деценије повећао на 43,6 одсто. Утврђено је и да се мали број становника рекреира у слободно време.