ВОЈНИ музеј на Калемегдану ове године би требало да из надлежности Министарства одбране пређе у надлежност Града Београда. Измештање војног објекта под капу цивилних органа власти предуслов је за то да Београдска тврђава обнови захтев за упис на листу Светске културне баштине Унеско.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - И фрула и гусле за Унеско

Истовремено са овим, разматра се и прелазак Музеја ваздухопловства у Сурчину под капу Града Београда. Овим потезом била би омогућена обнова и стабилно финансирање ове установе, која се пре више деценија нашла на "ничијој земљи надлежности" - између Министарства одбране и неколико цивилних предузећа и установа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА: Значај Дунавског лимеса

- Правна природа музеја на Калемегдану годинама је била препрека да се ова целина нађе на Унесковој листи - наводе у врху градске власти. - Војни музеј је под пуним ингеренцијама Министарства одбране и Војске Србије. Унескова пракса је да не гарантује заштиту објеката и целина уколико се на њима налазе војни објекти. Променом надлежности били би испуњени сви услови да Калемегдан и формално постане део светске културне баштине.

У врху београдске власти указују и да се ова промена неће одразити на рад калемегданског музеја, нити на структуру запослених. Сви кустоси и остало особље остаће и даље на својим радним местима. Готово једина промена тицаће се избора првог човека - уместо министра одбране постављаће га Скупштина града.

За Музеј ваздухопловства у Сурчину овај потез могао би да означи крај дугогодишњег правног лутања и практичног пропадања. Запослени у овој установи поздрављају иницијативу и истичу да би могли да дају велики допринос културној и туристичкој понуди Београда.

- Проблеми се гомилају годинама - од подељене надлежности, неспособних управа па до пропадања зграде и угрожености експоната од којих су многи светски раритети - објашњава члан Управног одбора Музеја Александар Коло. - Музеју је за редован рад потребна јасна надлежност и примена прописа. То би омогућило и веће захвате на обнови и уређењу наше установе која је у светским музеолошким и грађевинским стандардима - прави драгуљ.

Фото Н. Фифић

Музеј у Сурчину годинама је био суочен са подељеном надлежношћу - војном и цивилном. Корак ка излазу из ове ситуације направљен је 2017. године, када је Министарство одбране са представницима оснивача (компанија "Ер Србија", Аеродром "Никола Тесла", панчевачка "Утва", трстеничка "Прва петолетка", земунски "Телеоптик-жироскопи"...) закључило уговор о преносу оснивачких права и обавеза Музеја на републички ниво. Овај потез, међутим, Музеј до данас није извео на правну чистину, а то и даље држи под блокадом обнову његове угрожене зграде и околине.

ДРАГОЦЕНА ЗБИРКА

СУРЧИНСКИ Музеј ваздухопловства чува прворазредну баштину светске авијације. У његовом изложбеном простору и депоима између осталих предмета чувају се и делови ретког "локида П-38 лајтинг", раритетни авион "фијат Г-50" - први италијански метални авион из састава НДХ. У музејским збиркама су и немачки ловци "фоке вулф" и "јункерс", совјетски бомбардер "петљаков", послератни двомоторни ловац "икарус", путнички ДЦ-3...

Фото Н. Фифић

ЕКСПОНАТИ У РАТУ

ПРЕЛАЗАК у цивилну надлежност оба музеја скинуо би их са списка војних објеката и легитимних ратних циљева.

- Током бомбардовања 1999. године страховали смо за експонате. Преко крова смо зато разапели и велики платнени банер са натписом Museum. По правилима ратовања свака установа којом управља војска може да се прогласи легитимним циљем оружаног дејства. Прелазак под капу Града искључује ову могућност и повећава сигурност баштине која се у њима чува - објашњава Александар Коло из Музеја ваздухопловства.