Oсамнаест година је прошло од када нас је, на данашњи дан, напустила једна од наших највећих глумица, легендарна Радмила Савићевић. Својим вансеријским талентом и величанственим, непролазним улогама, које је само она могла да игра, оставила је неизбрисив траг у уметничкој историји овог поднебља, док је својом непосредношћу, духовитошћу, топлином, добротом, енергијом и природношћу, освојила срце читаве нације и постала једна од највољенијих глумица икада. Рада Савићевић је била симбол српског народа, који је и данас памти по легендарним улогама у којима је била неприкосновена. Чувена мајка Вука, непревазиђена Жарка, легендарна Риска, непоновљива Госпођа министарка, само су неке од антологијских рола којима је Радмила Савићевић стекла бесмртност.

Прочитајте још - Била је јача од сваке своје улоге!

Радмила Савићевић рођена је као Радмила Миленковић 8. фебруара 1926. године у Крушевцу.

Први јавни наступ имала је у основној школи, као Баба Сара у истоименој рецитацији. Рeцитовањем и глумом наставила је да се бави у Соколском позоришту и у драмској секцији „Абрашевић“. За време Другог светског рата учествује у добротворним приредбама за заробљенике у немачким логорима.

Глуми у „Ђиду“, првој одржаној позоришној представи у ослобођеном Крушевцу 1945. године, коју су извели чланови аматерског позоришта и Друге пролетерске дивизије. Учесник је велике радне акције брања кукуруза у Војводини, где лично организује и предводи омладинску групу која ће исте године крушевачкој публици подарити другу послератну представу „Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика“.

Првог априла 1946. године постаје стални члан Окружног (градског) позоришта у Крушевцу, основаног 29. марта исте године. Првог маја дебитује у првој представи новооснованог позоришта, „Родитељски дом“ Валентина Катајева, тумачећи лик Марије Мартинове. Представа је одржана у адаптираној кафани „Касина“. За осам сезона, од 1946. до 1954. године одиграла је скоро седамдесет улога у домаћем и страном драмском репертоару. Ангажман у Народном позоришту у Нишу уследио је после представе „Кола мудрости, двоја лудости“ Александра Островског, али ју је Комитет Партије вратио у родни град уз образложење: „Зашто би Рада забављала Нишлије кад може и наше.“

Године 1955. постаје члан Народног позоришта у Нишу. Од 1955. до 1970. остварује преко педесет улога у богатом драмском репертоару нишког Народног позоришта.

Дорћолска посла Фото Крушевачко позориште

Године 1970. постаје члан Београдског драмског позоришта – сцена на Црвеном крсту, где је дочекала старосну пензију, у коју одлази 1. априла 1986. са укупним радним стажом од четрдесет година. Последња позоришна улога пред одлазак у званичну пензију јесте Видосава Пајковић у представи „Полтрон“ у режији Александра Ђорђевића по тексту Синише Павића. Њена каријера није се завршила одласком у пензију. Доживела је и златни јубилеј – пола века на сцени.

Мајка Вука Фото БДП

Осим у матичном Београдском драмском, у Југословенском драмском позоришту игра Анђу у „Сумњивом лицу“ у режији Николе Симића, а у Атељеу 212 у представи „Чудо у Шаргану“ у режији Мире Траиловић тумачи Иконију, власницу приватне кафане „Шарган“ као алтернација Мири Бањац.

Познаваоци позоришта сматрају да је њена животна позоришна улога Тетка Дока у „Зони Замфировој“. Доку је у Крушевцу премијерно играла чак четири пута, у режији Мирослава Петровића, Мије Наупарца и Борисава Михаиловића, 1946, 1948, 1949. и 1952. године. У Нишу за ову улогу 1963. године добија Октобарску награду града Ниша. У Београдском драмском позоришту (тада Савременом позоришту) у истој улози наступа 1970. године уз легендарног Миливоја Живановића, који је играо Хаџи Замфира, док су Манета и Зону тумачили Драган Лаковић и Љиљана Лашић.

Једну од својих највећих улога - Живку Поповић у представи „Госпођа министарка“, у Крушевцу је премијерно играла два пута, 1946. и 1948. у режији Боре Михаиловића. У Нишу такође у два наврата, у режији Александра Аце Ђорђевића и Душана Родића, после чега се писало: „Пронађена је Госпођа министарка.“ Због те улоге се 1969. године нашла на листи кандидата за народног посланика. Премијерно је игра и у Шабачком народном позоришту у режији Александра Саше Гловацког и у Београдском драмском у режији Александра Огњановића.

Госпођа министарка Фото БДП

Доласком у Београд, поред театра осваја и телевизију, филм, радио и естраду. Прву главну улогу на телевизији добија 1969. године као Живка Штрба у серији „Самци“ Гордана Михића. Врло брзо постаје омиљено ТВ лице и стиче огромну популарност. Остварила је низ антологијских улога - Мајка Вука y „Позориштy у кући“, Виолета Крушка y „Камионџијaмa“, Шурдина баба Савка y „Врућeм ветру“, Баба Томанија у серији „Бабино унуче“, Живадинка Жарка Шијаковић y „Бољeм животy“, Ристана Риска Голубовић y „Срећним људимa“.

Њене чувене реплике - „Где сте, Београђани!“, „бабино шугаво“, „здраво, човечуљак!“ и „личи“ из рекламног спота, постају део свакодневног говора читаве нације.

Прочитајте још - Крушевац добио трг глумаца (ФОТО)

Два пута осваја награду за најбољи глумачки пар године „ОНА и ОН“ по избору читалаца „ТВ новости“. Прво 1984. са Павлом Вуисићем за „Камионџије“, а онда 1994. са Батом Живојиновићем за „Срећне људе“. Добила је и награду листа „Вечер“ за најпопуларније ТВ лице у Македонији 1977. Учесник је врло популарног естрадног каравана „Песма лета“ почетком седамдесетих година прошлог века.

Играла је у филмовима: „Саша“, „Др“, „Буба шинтер“, „Прозван је V-3“, „Вишња на Ташмајдану“, „Тигар“, „Џангризало“, „Време чуда“, „Обрачун у Казино кабареу“, „Видео јела, зелен бор“ и многим другим.

Омиљени пројекат на коме је радила била је дечија емисија „Добро вече, децо“ на Телевизији Београд 1996.

За свој, више од пола века дуг, уметнички рад добила је бројне награде и признања: Орден рада са златним венцем, две Октобарске награде града Ниша (за улогу Бригитке у „Премијери на прагу“ 1959. и за улогу Доке у „Зони Замфировој“ 1963.), Октобарску плакету Београда, Повељу града Крушевца, награду за животно дело „Златна кацига“ у Крушевцу 1997. године, Нушићеву награду за животно дело глумцу комичару на фестивалу „Нушићеви дани“ у Смедереву 1995. године, награду „Ћуран“ у Јагодини 1989. за улогу Видосаве Пајковић у представи „Полтрон“, више награда на Сусретима професионалних позоришта Србије - „Јоаким Вујић“, као и поменуте Оскаре популарности. Њен лик се налази и на поштанској марки у оквиру серије „Великани српског глумишта“.

Зона Замфирова Фото БДП

Умела је да каже: „И две речи и пет реченица су велика улога, ако се доведу до перфекције. Не знам други пут.“

„Три града су ми у животу значила све - родни Крушевац, са свим љубавима и почецима, где сам прошла кроз највећу глумачку школу чика Боре Михаиловића, затим Ниш, где сам уметнички сазрела и провела најлепше године, и Београд, у који сам дошла да покажем шта знам.“

Била је удата за глумца Божидара Божу Савићевића. Нису имали деце. Умрла је 8. новембра 2001. године. Сахрањена је 12. новембра на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана.

2016. године, о њеном животу и раду је објављена књига „Радмила Савићевић - Прва и последња“, која садржи преко педесет интервјуа са нашим највећим глумцима и редитељима, чија сећања сведоче о томе да је Рада Савићевић, неоспорно, била једна од највећих српских глумица двадесетог века.

КОЛЕГЕ И ПРИЈАТЕЉИ О ЛЕГЕНДАРНОЈ ГЛУМИЦИ

"Кад она изиђе на позорницу, ви знате да је изишао неко! Неко ко значи!" - Мира Бањац

"Све њене улоге су за дивљење." - Милена Дравић

"Била је толико аутентична да би Нушић, сигурна сам, да је живела у његово време, за њу написао „Госпођу министарку“." - Светлана Бојковић

"Носила је искреност и убедљивост као круну глумишта, коју нико није могао да спори." - Љубиша Самарџић

"Време је никада неће прегазити, јер припада реду антологијских глумаца.", - Сека Саблић

"Кроз своје улоге, била је симбол топлине дома и нечег што би се могло назвати срећом." - Бата Живојиновић

"Њен највећи успех у животу је то што је волела једног човека пуних педесет година." - Десимир Станојевић

"Била је јача од сваке своје улоге!" - Војин Ћетковић

"Она је била звезда у правом смислу те речи иако се никада није тако понашала." - Власта Велисављевић

"Највећа вредност Радмиле Савићевић, оно што је остало иза ње и чега је била симбол јесте заправо то народносно врело које је носила у свом бићу." - Дејан Мијач

"Од ње сте могли да научите правилан став према послу, али пре свега како се носи та исконска радост живота." - Гордан Михић

"Својим глумачким ангажманом и ауторитетом представљала је одређени ниво у уметности, култури и духовности овог народа. Била је прст показатељ!" - Слободан Ћустић

"Ликови које је она створила трају, страшно су уверљиви и много животнији од већине људи које срећемо сваког дана. У томе и јесте непролазност Радмиле Савићевић." - Тихомир Станић

"Била је великан глумачке сцене света. Непоновљива и јединствена." - Тома Курузовић

"Мислим да је доследност њен рукопис. Доследност себи пре свега." - Душан Ковачевић

"Она је била сила! Нешто чудесно је исијавало из ње, због чега је била тачно оно што је требало да буде." - Даница Максимовић