ДРАМАТУРЗИ Жељко Хубач и Димитрије Коканов, заједно са редитељем, сместили су, својим местимично приземним интервенцијама, ову Шекспирову љубавну заврзламу у женски затвор, где кажњенице, у процесу социјалне рехабилитације, припремају "Сан летње ноћи". Шекспирова вилинска комедија би се жестоко опирала овом захвату, да је циљ био да се она и одигра. Но, редитељ је, у свом испробаном маниру, искористио само социопатске мотиве, које Шекспир и сам "подмеће" ликовима, који затвореницама пружају упориште да развију своју емотивну фрустрацију.

У том смислу, "Пројекат Шекспир" не би могао да се критичарски "измери" по тачности извођења оригиналног "Сна летње ноћи", него га треба гледати као анамнезу утицаја Уметности на криминогени склоп личности. Нажалост, вилински свет у затвореницама не производи хуманистички напредак, него појачава контраст између њихове личне патологије и лепоте Шекспирових стихова, доводећи до кулминације стални сукоб међу њима.

Прочитајте још - Шекспир у Крушевцу: Публика глумце враћала на бис

Ништа није као што изгледа, па је професорка (необична Александра Николић) својој муци мајке, која је убила зета, јер није беле расе, додала и делузију да је кћер посећује, а на то, још, жељу да "деконструише" свет "дна дна" затворске фауне са узвишеним елизабетанским стиховима... Виђен много пута ("Хамлет у Мрдуши Доњој"), феномен рецепције Шекспирове драмске поезије, писане за плебс у Глоб театру, овде је прорадио на тачан и узбудљив начин. Управница затвора (препознатљива Радмила Живковић), са својим особљем (Данијела Угреновић, Лидија Плетл, Вања Милачић, Бојана Бамбић), на "миг" министарке (Милена Ђорђевић) отвара Пандорину кутију ниских страсти, увећаних жеђу за доминацијом, осветом и крвопролићем, где и сама, нушићевски, припада. Душанка Стојановић Глид (Оберон) и Вања Ејдус (Титанија) тачно персифлирају однос владалаца Шекспирове шуме и државног затвора за убице, борба је на оба места беспоштедна и без правила.

Пук (дивна Сања Марковић) главом плаћа заблуду о стварној моћи уметности да поправи свет. Одличне Марија Вицковић (Деметар), Нина Нешковић (Хелена), Јована Беловић (Лисандер), Ивана Шћепановић (Егеј), а нарочито Исидора Симијоновић (Хермија) чине овај сан затворске ноћи, који кулминира оргијом, што се и очекивало, аутентичном ноћном мором, страшном и сценски истинитом... У обиљу знакова, који су преплели жељу и могућност да драмска поезија улепша посрнуле природе, изгубљена је, можда, могућност да се види колико је она то и успела. Мрак је победио.