КЊИЖЕВНИЦА Олга Токарчук (57) постала је у четвртак тек 15. жена, али и друга Пољакиња (уз Виславу Шимборску) међу укупно 116 лауреата Нобелове награде за књижевност. Ова врсна списатељица, али и позната активисткиња, била је неколико пута гошћа Србије, а у октобру 2013. отворила је Сајам књига у Београду.

За награду је сазнала док је возила ауто-путем кроз Немачку, где се налази на промотивној турнеји.

- Када су ме обавестили да сам добила "Нобела", морала сам да се зауставим и удахнем ваздух. Још нисам свесна тога што се догодило. Веома сам срећна и што је Петер Хандке добио награду са мном, јер га изузетно ценим - казала је Токарчукова у првој изјави за пољске медије.

Прочитајте још - Нобел за Петера Хандкеа: Победила је књижевност

Прву књигу, збирку песама "Градови у огледалима", тазе нобеловка објавила је 1989. Велики успех постигла је романом "Памтивек и друга доба" (1996), који је преведен на десетак језика (и на српски), донео јој бројна признања и проширио њену славу у Европи.

Психолог по вокацији, Токарчукова је једно време радила као терапеут и, по сопственом признању, ова професија је и те како видљива у њеним делима.

- Као психолог, размишљам о ономе што делује на нас, какве последице остављају замишљање и магија. Волим фрагментарно писање, узимам мале увиде у ствари, а онда то спајам у велике слике - казала је Токарчукова када је 2013. била гошћа Пресефеста у Новом Саду.

Српска публика могла је добро да се упозна са пољском нобеловком (петом која долази из ове земље) јер су на наш језик преведена многа њена дела: "У потрази за књигом", "Дневна кућа, ноћна кућа", "Свирање на много бубњева", "Бегуни", "Пусти своје рало по костима мртвих" и капитално дело "Књиге Јаковљеве".

- Веома сам срећна јер сам се преводећи њене књиге стално осећала као неко ко гура стену уз брдо. Није било лако убедити чак и добре познаваоце књижевности да је реч о великој списатељици али и великом човеку. Она је истакнути борац за права оних који су скрајнути, обесправљени, за равноправност, за заштиту животиња, и све то је преточила у своје књиге - каже, за "Новости", Милица Маркић, која је на српски превела седам књига Олге Токарчук. Она је најавила нову књигу нобеловке "Бизарне приче", која ће се почетком следеће године појавити у издању "Службеног гласника".

Пре него што је добила "свети грал свих књижевника", Токарчукова је као награђивана списатељица 2013. отворила Сајам књига у Београду. Том приликом је изјавила да јој је "част и привилегија што отвара свет књижевности у Београду, граду који је горко искусио најновију историју", али и показала да изузетно познаје и цени српску литерарну сцену.

- Трагови рата оставили су ране не само у ткиву града, него и у свести његових житеља. Истина, Београд је исто тако и престоница земље која се, упркос својој невеликој територији, јасно и постојано одражава на културној, а нарочито књижевној мапи Европе, будући да су на овим просторима поникли писци попут Иве Андрића, Данила Киша, Миодрага Булатовића, Милорада Павића или Давида Албахарија. А онога ко по овим широким ходницима прође покрај детета које чита, молићу да има на уму: читање је свето стање. Дете које чита никад не треба ометати - казала је тада Олга Токарчук.

Због оштре критике на рачун "агресивне прошлости" своје земље, нобеловка је својевремено од пољских националиста добијала и претње смрћу. Готово две деценије, Токарчукова живи у малом селу Крајанов (Нова Руда), на граници са Чешком. Из првог брака има сина који је, као и она, психолог по струци.

Фото Ж. Кнежевић

УГЛЕДНА ПРИЗНАЊА

ПОЉСКА се током претходних година одужила својој најновијој нобеловки додељујући јој највећа књижевна, али и државна признања. За своје романе два пута је добила награду "Ника", највеће књижевно признање у њеној родној земљи, а од тамошњих власти 2010. добила је Медаљу за допринос култури. Токарчукова је 2018. постала први пољски аутор који је добио једну од најпрестижнијих књижевних награда - Man Booker.