У организацији Српске краљевске академије научника и уметника и шабачког „Гласа Цркве“ у том граду је, у Улици краља Александра, на кући у којој је од 1909. до 1912 године живела наша славна књижевница Исидора Секулић, постављена је спомен плоча, рад академика СКАНУ, Драгољуба Драге Мирковића, ликовног уметника из Бијељине.

Ово знамење је, дан раније, у Саборној цркви у Шапцу, где је радо боравила чувена списатељица да се Богу моли, док је била у граду на Сави, освештао епископ шабачки Лаврентије, иначе редовни члан Српске краљевске академије научника и уметника, чији је академик, као једина жена, била Исидора.

- Поставили смо ово лепо обележје баш на дан када је 1909. године у наш град стигла Исидора, чиме је Шапцу дала велику почаст, и боравком и ставарњем у њему, што мора да се зна за сва времена – рекао је протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник „Гласа Цркве“, у друштву епископа шабачког Лаврентија, свештеника академика СКАНУ, Шапчана, поштовалаца Исидориног живота и дела.

- Објавили смо, недавно, њена сабрана дела, у којима су и досад необјављени рукописи, а интересовања за њих су таква као да је омиљења српска списатељка међу нама живима.

Владимир Митрић, члан СКАНУ, је у име те институције, и њеног председника Научног већа академика професора др Мирка Керкеза, иначе заменика директора Клиничког центра Србије, рекао да се „Исидора сврстала у ред оних књижевника, који су прославили Вуково реформисамно писмо, нашу ћирилицу, на којој је написала дела за сва времена“.

- Исидора је осетила да је за Вука језик био „крв народа“, а она је била и остала списатељка, којом ће се поносити и род и отаџбина, али и црква, којој је била посвећена као просвећени верник и оставила нам у завет како да се ослобађамо примитивизма у интересу општег прогреса Србије и нашег народа – рекао је Митрић, један од иницијатора постављања знамења чувеној Исидори.