НАЈВЕЋИ догаћај мог живота је ово што смо поделили. Хвала. Волим вас! Никада ово нећу заборавити!

Овим је речима у суботу вече после скоро двосатног јавног предавања Марина Абрамовић поздравила посетиоце испред Музеја савремене уметности, где до 20. јануара траје њена ретроспективна изложба "Чистач".

Обезбеђење и полиција рекли су "Новостима" да је око 3.000 људи било на догађају, а по завршетку организатори су у саопштењу објавили да је Абрамовићева "окупила више од 5.000 људи са којима је поделила детаље из свог живота, стваралаштва и уметности перформанса". Иначе, почетком септембра публика је за само два дана на музејској благајни и путем интернета "разграбила" 6.500 бесплатних карата за јавно предавање, чија тема се тајила до последњег трена.

Велика бина под ведрим небом постављена је у парку Ушће код улаза у МСУ. Дуж главне стазе која води до београдског храма савремене уметности, као и Булевара Николе Тесле и улице Ушће постављена је висока жичана ограда.

ИКОНЕ КАО ИНСПИРАЦИЈА РАД "Златна маска" посветила сам нашим иконама. На лице сам ставила мед и листове двадесетчетворокаратног злата. Светло не долази од њега, већ изнутра из продорног погледа. Због тога нисам смела трептати, а листови су треперили због тешког дисања.
- Добро вече, децо! Пошто има толико младих овде. Добро вече, моји вршњаци, којих нема много. У педесет година каријере никада нисам имала оволико публике. Мислим да је није имао ниједан визуелни уметник. Зато вам се од срца захваљујем - обратила им се Абрамовићева. - Ово је предавање о специјалној врсти уметности - перформансу. Имао је проблема да буде прихваћен у свету и код нас. Интеракција са публиком чини перформанс уметношћу и без вас ја не бих постојала.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Марина Абрамовић: Ја сам српска уметница (ФОТО+ВИДЕО)

Нудећи одговор на питање ко су уметници, Абрамовићева је истакла да се уметник не постаје, већ се као такав рађа:

- Техника се може научити, али са талентом се рађају сви уметници. Када се пробудите, имате идеје и све су веће и веће. Постају опсесија због које осећате немир у стомаку и нисте способни ни за шта друго, осим да радите на њиховом остварењу.

Осврћући се на то како се издвојити и постати најбољи у оном што радиш, уметница је нагласила да су неопходне жртва, патња и самоћа.

- Грозница стварања тражи жртвовање и породице и вас самих. Уметник је веома усамљен са својим делом - објаснила је Абрамовићева. - Публика је отворена према теби када јој покажеш рањивост. Не смеш мислити да ти је его већи од космоса. Нарцизам ствара препреку између рада и уметника. Само је дело важно.

Тумачећи своје оруђе рада уметница је појаснила да перформанс произлази из визуелне уметности, те да је реч о размени енергије са публиком.

- Перформанс је нематеријална врста уметности. То није глума. Нож је нож, крв је крв, али је и боја, док је жилет оловка. Зато уметник пред публиком мора бити присутан телом и духом у одређеном времену и простору. Публика мора да осети искреност. Када она верује тада енергија постаје предмет размене. Перформанс се на може на исти начин доживети кроз документовану форму. Зато нема места страху од бола. Сваки дан смо ближи смрти и перформанс је нешто између живота и смрти - казала је Абрамовићева.

На неколико видео-бимова уметница је публици приказала слике своје породице, мајке и оца, па говорила о најранијем детињству:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Марина и њена психоаналитичарка

- Потекла сам са Балкана. Њега не можеш да избациш из себе. Балкан је у мени и њега има много у мојим радовима. Видим га као мост између Истока и Запада на којем дувају снажни ветрови. Ми смо производ тих струјања и зато лудачки волимо, мрзимо и живимо.

У наставку излагања Абрамовићева је уз још слика и видео-радова прешла на почетке каријере:

- Људи су ме секли жилетима, боли ружиним бодљама, али у једном тренутку је човек пришао са пиштољем. Ставио ми га је у шаку и стискао да види да ли ћу притиснути окидач. Ја сам хтела, али неко из публике га је одгурнуо. Нису ме силовали, али сам све време хтела да видим докле публика може да иде. Након шест сати је био готов перформанс и када сам кренула ка публици сви су побегли. Нико није хтео да се суочи са крвавом Марином. Када сам се погледала у огледало и видела да ми је прамен оседео схватила сам да публика може да те убије. Од тада сам обазрива. Не желим да умрем радећи. Ја волим свој живот.

фото А.Станковић


Уметница је са публиком, као вежбу, извела перформанс "ААА-ААА", тако да се у парку испред МСУ чуо крик више хиљада људи:

- Ако сатима вичеш, глас постаје попут дечјег. Као глас птице.

Било је приказано још видео-материјала од првих концептуалних радова до дугогодишње сарадње са некадашњим животним и уменичким партнером Улајем (Уве Лајсипен). На крају је Абрамовићева позвала све присутне да устану, затворе очи и спусте длан на раме особе до себе, како би поделили безусловну љубав. Вежба је трајала седам минута после којих се захвалила и поздравила са београдском публиком поруком да "морамо да научимо да волимо човечанство".

фото А.Станковић

ЈОШ СЕ БРОЈЕ ПОСЕТИОЦИ

МУЗЕЈ савремене уметности, који је изложби Абрамовићеве посветио свих пет спратова, још нема тачан податак колико је до сада било посетилаца. Незванично, према продатим картама на билетарници музеја, првог дана отварања било је више од 1.500 људи. С обзиром на то да су се улазнице куповале и онлајн, тек се очекује коначан збир.

фото А.Станковић

САМОСТАЛНО ИЗЛАГАЛА ПРЕ 44 ГОДИНЕ

НАША славна уметница последњи пут је у Београду самостално излагала пре 44 године - са друге стране Ушћа, у Салону МСУ. Пресек њене каријере приказује се у више од 120 експоната на свих пет спратова МСУ, тачније хиљаду и по квадратних метара. Уз антологијска дела уметности перформанса, ретроспективу чине слике, цртежи, објекти, фотографије, звучни радови, видео-радови, филмови, сценографије, реперформанси и архивска грађа. Пре Србије, изложба "Чистач" је обишла Шведску, Данску, Норвешку, Немачку, Италију и Пољску.