Летња позорница на Палићу била је тесна за све оне који су прве вечери Фестивала европског филма желели аплаузима да поздраве сценографа Миљена Креку Кљаковића и редитеља Рајка Грлића, лауреате признања "Александар Лифка", које се додељује за изузетaн допринос европској кинематографији.

Препуна Летња позорница, омеђена каменом и бедемима, оставила је снажан утисак на врхунске филмске делатнике.

- Са сцене је изгледало дивно. Људи су били некако унутра, у биоскопу, као да су желели да уђу и буду део онога на сцени. То је сјајно, јер је публика премиса сваког фестивала - пун утисака, каже хрватски редитељ Рајко Грлић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Почео празник филма на Палићу

Од првог па до последњег снимљеног филма "Устав Републике Хрватске", Грлић ставља прст у око режимима у којима ствара. Из ове перспективе, опет би то чинио.

- На филму нико не може да вам дозволи слободу, за њу се треба изборити. У "Само једном се љуби", око 80 одсто онога не би било да сам радио по препорукама пре снимања - подсећа Грлић. - Човек се сам бори за своју слободу, и важно је да тако размакне муљ и настави да игра у чистој води. Некада је рад на филму тек почињао када знате да ћете снимати. Сада тога нема. Недостаје период сазревања филма.

Да домаћем филму сада недостаје озбиљна, инспиративна прича, коју би пратила адекватна сценографија, сматра Миљен Крека Кљаковић, једини сценограф који је лауреат "Лифке".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Бандерас диже завесу

- Ако текст није довољно истинит и довољно добар да се може та сценографска надградња урадити, онда таквим кажем не. Радим на филмовима који су инспиративни, који могу да се визуелно дотерају - објашњава он. - Чини ми се да данас нема таквих идеја и прича које се могу надградити и због тога избегавам домаће филмове. Напољу је другачије, нуде се бољи услови. Управо сам завршио рад на филму оскаровца Берија Левинсова "Хари Хафт". То је била једна дуга авантура и изузетно озбиљан пројекат, а највећи део сценографског посла урадили смо у Будимпешти.

Миљен Кљаковић

Сценографија је важна карика у процесу стварања филма, али после снимљеног филма, на сцену ступају багери.

- Када видите да нестаје оно што сте створили, немогуће је да не боли. То је као да сликару исцепате платно - каже Крека.


ВЕЧЕРАС НА ФЕСТИВАЛУ

У оквиру Такмичарског програма, вечерас ће на Летњој позорници бити приказани филмови "Олег", Јуриса Курсијетиса, и "Љубав на мрежама", Сафи Небоу. У холу Отвореног универзитета у Суботици биће отворена изложба "Лица Мире Бањац", аутора Зорана Максимовића.