ИСТАКНУТИ српски писац, преводилац и публициста Радомир Смиљанић умро је јуче у Београду у 86. години. Иза себе је оставио разноврсно дело, огледајући се у свим жанровима.

Рођен је 1934. у Јагодини, у породици Данице и Угљеше Смиљанића.

По завршетку студија немачког језика и књижевности Смиљанић је радио у Институту друштвених наука, затим је био уредник у Радио Београду, после чега је прешао у статус слободног уметника. Био је симултани и консекутивни преводилац на немачки језик на свим важнијим скуповима у земљи и иностранству.

Као писац, дебитовао је књигом приповедака "Алкарски дан" (1964), а критика га је сврстала у сам врх тадашњих младих српских приповедача. Годину дана касније, за "Мартинов излазак" добио је награду недељника "Телеграм" за најбољи модерни роман године у Југославији. Уследили су романи "Војников пут" и "Мирно доба", а трилогија "Неко је оклеветао Хегела", "У Андима Хегелово тело" и "Бекство на Хелголанд" поздрављена је у нашој и иностраној књижевној јавности као значајан литерарни догађај.

Прочитајте још - Радомир Смиљанић: Југославију није срушио рат

У роману "Пожар на тргу Маркса и Енгелса" (1989) Смиљанић је дао "снажну критику доктринарног тоталитаризма", како је оценио др Зоран Глушчевић, и предвидео распад Југославије. Аутор је и историјских романа, а био је и један од најизразитих писаца српског политичког романа, као аутор дела "Петер Хандке - немачко-српска рапсодија", "Колекционар", "Таргет", "Пад нацизма" .

Био је оснивач "Записа", једне од првих приватних издавачких кућа, као и Академије "Иво Андрић".

Радомир Смиљанић је иза себе оставио супругу Љиљану и ћерку Даницу. Сахрана ће се одржати на Лешћу, у среду 24. јула у 13 часова. Комеморативни скуп биће у уторак 23. јула у подне у Удружењу књижевника Србије.


ВИТЕЗОВИЋ: ЕВРОПСКА РЕПУТАЦИЈА

ПОСЛЕ Миодрага Булатовића, Радомир Смиљанић је први српски писац који је одмах и истовремено стекао велику европску репутацију. Немачки језик је постао други језик његове трилогије романа о Хегелу Милорадовићу. Са тог језика превођен је на друге европске језике. Смиљанић је 1978, заједно са Булатовићем, Јаром Рибникар и Ерихом Кошом и четворицом немачких колега, направио "Интернационалну литерарну фабрику", у којој је објављено 20 двојезичких књига. Међу њима је и књига коју смо заједно урадили - "Антологија савремене југословенске приче и песме за децу и младе" у четири тома.