ЧИЊЕНИЦА да имамо очи не гарантује да видимо! Ово тврди британски филмски редитељ и визуелни уметник Питер Гриневеј ("Стомак једног архитекте", "Кувар, лопов, његова жена и њен љубавник", "Осам и по жена"...) у свом документарцу "Рембрантово: Оптужујем". У њему износи своје тумачење вишевековне мистерије и скривених значења грандиозног платна "Ноћна стража", чија рестаурација "уживо", испод велике стаклене коморе (коцка, чија је ивица седам метара) отпочела је почетком седмице у Ријксмузеуму у Амстердаму.

Не само у овом, већ и у играном остварењу, названом према славној слици Рембранта ван Рајна, из 1642. године, Гриневеј је изричит: холандски уметник је овим делом раскринкао уроту, тачније упро прст у убице, што га је касније коштало каријере, новца и угледа! Али, слика открива и друге, тајне њених актера - један је прељубник, други хомосексуалац, трећи има ванбрачну ћерку...

Рембрант је, иначе, умро у сиромаштву и сахрањен је у заједничкој гробници, али поред ове Гриневејеве, постоје и друге претпоставке како је доспео до просјачког штапа. "Ноћну стражу" сликао је на врхунцу популарности међу савременицима. Од наручиоца, удружења цивилних гардиста (нека врста милицајаца-добровољаца) - "Канџа", тачније, капетана Франса Банинга Кока и 17 чланова његове стрељачке дружине, добио је читаво мало богатство - 1.600 гулдена.

У средишту композиције, овог групног портрета угледника холандске Златне ере, на коме су представљене чак 34 фигуре, насликан је, у готово природној величини капетан Банинг, обучен у црно, и његов поручник Вилем ван Рујтенбрух, у златној одори. Поред њих је једна женска фигура око чијега паса виси мртва кокошка! Разрешење њене мистериозне појаве за многе аналитичаре је кокошкина канџа, којом, како сматрају, уметник алудира на име групе. И ова, као и многе друге барокне слике обилује алегоријама, иако је жанровски групни портрет.


"Рембрантово: Оптужујем" Питера Гриневеја

Прочитајте још - Рембрантова слика Ноћна стража биће јавно рестаурирана

Познаваоци Рембрантовог живота и опуса, мање склони теоријама завере од Гриневеја, сматрају да је управо одступање од конвенција које су важиле за представљање, тада популарних група богатих и моћних, допринела силазној линији у његовој каријери. Ова динамична композиција, која и данас крије сва своја значења, у потпуности се разликује од уштогљених људи, најчешће насликаних око стола, како су то радили Ван Рајнови конкуренти. Према неким другим мишљењима, управо је та оригиналност била и прихваћена и похваљена, а суноврат је настао после смрти вољене супруге Саскије, коју је покосила туберкулоза непосредно након што је сликар завршио "Ноћну стражу".

Остао је удовац, и завео две дадиље сина Титуса: прву је сурово одбацио, а са другом је добио ћерку Корнелију. Због све мање посла и нерационалног располагања новцем, био је приморан да прода кућу, али га ни то није спасло од банкрота...

Из Ријксмузеума најављују да ће уз рестаурацију тећи и највеће до сада проучавање и стручна анализа овог ремек - дела. Можда ће то помоћи, да поред чињенице што имамо очи, видимо и све поруке "Ноћне страже", или ће она остати и даље мистерија и једно од најинтригантнијих дела у историји уметности.

ПОГРЕШНО ИМЕ И ДИМЕНЗИЈЕ

ИМЕ "Ноћна стража", заправо је надимак, које је платно добило у 18. веку, због на њему накупљене прљавштине. Када су ти слојеви уклоњени у 20. веку, видело се да се радња не одвија по мраку, већ усред дана, у стрељани. Иначе, прави назив дела је "Компанија капетана Франса Баника Кока и поручник Вилем ван Рујтенбрух се спремају за излазак". Ни димензије слике нису оригиналне, јер је скраћена када је, у 17. веку, премештена у градску већницу Амстердама. Њене димензије биле си четири пута пет метара, а сада су 3,6 са 4,4 метра. Захваљујући копији Герита Лунденса из Националне галерије у Лондону, зна се да је приликом смањења остала без два лика са леве стране.