ФЕСТИВАЛУ нитратног филма у Југословенској кинотеци припала је част да буде отворен премијером "Друге стране ветра" Орсона Велса, филма који један од највећих аутора у целој историји филма није могао да заврши, а који су тек прошле године успели да склопе његови сарадници, уз инфузију "Нетфликсових" пара и логистике.

Филм је почасно приказан на прошлогодишњем Венецијанском фестивалу, а редовно се дистрибуира од новембра 2018, од када изазива најразличитије реакције. Што се нас тиче, дилеме нема: реч је о ремек-делу којим се завршава један узвишени филмски венац, небеско тело у галаксији за које се знало, али које је сада и откривено. То чудесно откриће тек данас заокружује повест о једној од најблиставијих каријера у свету филма. "Друга страна ветра" је једно од оних дела без којих је немогуће ишта закључити о немерљивом доприносу Орсона Велса дубоким значењима седме уметности и целој њеној онтологији. Једна мала филмска пројекција, са једва стотинак гледалаца у сали (док се већина званица клатила на оближњој "филмској журки"), обележила је наше столеће.

Узбудљиве али невиђене муке прошла је екипа од двадесетак Велсових сарадника на челу са Ојом Кодар, наследницом Велсових права на недовршене филмове, и Беатрис, Велсовом ћерком и власницом укупних права (плус Питер Богданович), пуне четири деценије упорно радећи на 96 сати снимљеног материјала за "Другу страну ветра", које им је оставио Велс (умро 1985), док се негде са стране слатко смејао каквим су се послу забавили. Као и са другим његовим пројектима, који су дуго превирали у неком незавршеном стању (Велсов биограф Хајем, који се као лик појављује у овом филму, изнедрио је фројдовску теорију да Велс није ни могао ни хтео да заврши многе своје филмове, него их је бесконачно "одлагао" из низа скривених разлога), "Друга страна ветра" је снимана од 1971. до 1976. године, у време тектонских промена на Западу, на два континента, уз учешће стотинак ходајућих величина тадашњег филмског архипелага. Вративши се из Европе у Холивуд, Велс је гледао свет другим очима: пред њим се отварала апокалипса целог Запада, а кинематограф је у тој величанственој пропасти играо своју улогу. Попут неког холивудског Дантеа, Велс силази у филмски Ад. Као и у полудокументарном ремек-делу "Истине и лажи" (F is for Fake, који је снимао паралелно са овим), Велс у средиште своје пажње поставља филмски медијум. Шта је, заправо, филм? Каква је то ђаволска симбиоза истине и обмане која личи на опипљиви свет више него ишта друго под капом небеском? Колико је филм сам, као медијум и уметност, органски део Шпенглерове "Пропасти Запада"? Или је само одсек једне колосалне визије Страшног суда? Шта је Холивуд? Содом и Гомор нове Библије или њен Јерусалим, са својим митовима и светилиштима? Велс филм види као тековину коју најбоље познаје, чији је део, коме потпуно припада и чију судбину дели. У својој души разочараног Прометеја он дубоко осећа трагедију света у који су пали и он и његове камере. Све што долази потом само је резонанца Велсовог трагичног осећања живота, његовог дубоко надахнутог песимизма.

Прочитајте још: ФИЛМСКА КРИТИКА: Балканска међа - филм савести

"Друга страна ветра" је филм-у-филму, заправо прича о стварању никада незавршеног (у сваком погледу) филма о лепоти и изазову живота, које заступа прелепо и узбудљиво наго тело Оје Кодар. Она хода кроз универзум напуштеног холивудског снималишта са миром и поуздањем надстварне, недокучиве лепоте, не изговарајући ништа. Наша Олга (коју је Велс нашао у загребачком предграђу Дубрава, док је снимао Кафкин "Процес") затим се суновраћује у бездно копулације и свакаквих работа. То је, дакле, више визија него повезан филмски наратив, омаж Антононијевој "метафизичкој кинематорафији" изгубљености и ћутње, траг Велсовог европског искуства; више сновиђење лепоте и смрти, више халуцинација него целовита драма. А све око овог језгра је неуротична, искидана егзалтација тадашњег "новог Холивуда", оличена у сподобама попут Пола Мазурског, Дениса Хопера и пола туцета нових, надуваних и обесних "звезда", које предводи блазирани и слаткасти Питер Богданович, весник палог, Антихристовог света, са све хомосексуализмом, педофилијом, воајеризмом, промискуитетом, проституцијом свих врста, убиственим алкохолизмом и дрогом. Богданович, као штићеник и настављач главног лика, старог холивудског мајстора и "мешетара свих зала", кога игра маестозни Џон Хјустон, злокобни је знак времена које долази и смрти старог, херојског Холивуда, којој сада сведочимо.

Божидар Зечевић / Фото З. Јовановић


Између осталог, "Друга страна ветра" је Велсов одлучни, немилосрдни и коначни обрачун са Холивудом, који ипак не жели да изгуби пре него што му се сасвим исцери у лице, гледајући га у властитом одразу. Као да је целога живота спремао овај филм, Велс завршава сагу о "Кејну" пола века после смрти свог митског хероја, у промењеним околностима, у жестокој, синкопираној, пребрзој монтажи парчади живота, у перцептивним ломовима, у сукобљавању и сударању свих молекула свог микрокозма, који тек сада осећамо. То није само изгубљено поглавље једне непоновљиве саге, него међаш филмске уметности који мења сва наша досадашња сазнања о њој.