ПРИЧА о руским војницима и заузимању аеродрома Слатина у "Балканској међи" показује наше виђење догађаја, на које имамо право јер смо њихови директни учесници. На Западу кажу да "није време" за такав филм, али прошло је двадесет година од тих догађаја, кад је право време? Је л' треба да ћутимо унедоглед? Ситуација на Косову се не смирује, то питање је и даље отворено. Баш зато морамо да причамо о томе - каже, за "Новости", Иван Наумов, сценариста филма "Балканска међа" и аутор истоимене књиге (у издању "Информатике" и преводу Горана Трутина) која је у среду, 12. јуна промовисана у Дому Војске.

Наумов је готово шест година радио на сценарију и књизи, која је у Русији објављена истовремено са премијером филма у режији Андреја Волгина. Овај награђивани приповедач открио нам је да је разговарао са бројним актерима (и војницима и политичарима) догађаја на приштинском аеродрому.

- У Русији смо те 1999. детаљно пратили вести, слушали о бомбардовању, били врло узнемирени због оног што се дешавало у Србији. Чули смо за долазак руских војника и заузимање аеродрома Слатина. То је био веома важан догађај у новијој руској историји, не толико политичко и војно питање, колико је био важан за подизање свести нашег народа.

Прочитајте још - Биковић: "Балканска међа" шаље антиратну поруку

Наумов каже да је желео да исприча причу о оним војницима који су дошли први, када још није било извесно да ли ће им трупе доћи у помоћ.

- Постојао је огроман притисак Америке да се заустави марш руских војника, што би значило смрт за оне на аеродрому. У то време, Русија је била изузетно слаба и одлука да се одобри долазак војника била је прекретница у односу Запада према Русији. Данас, 20 година касније, памтимо те дане као велики заокрет у нашем менталитету - каже руски писац.

Иван Наумов Фото К. Михајловић

С нескривеном иронијом коментарише чланак британског "Тајмса" у коме је "Балканску међу" означена као "руски пропагандни филм" и у коме је тражена његова забрана.

- Прича о "Тајмсу" је типичан пример лицемерја. Кад Америка снима пропагандне филмове, онда се ћути, а када имате руски филм који говори о подвигу руске војске, онда то мора да је наручио Путин лично. "Балканска међа" не говори о сукобу Срба и Албанаца, већ о сукобу мирољубивих људи и терориста. Онда неко на Западу процени да "није време да говоримо о терористима". Е, баш сад јесте - тврди Наумов.

Русија и Србија су, по његовим речима, одувек делили посебно пријатељство, па зато не треба да чуди и велики успех "Међе" у обе земље.

- И у Русији постоји много медија који су врло критични према онима који говоре о војсци, о патриотским темама... И за њих је то све владина пропаганда. Људи не знају да смо имали много потешкоћа да добијемо новац за "Балканску међу". Говорили су нам: шта нас брига за нешто што се десило пре две деценије. Имали смо муке да објаснимо партнерима, спонзорима, продуцентима да је ова прича много важнија од класичне филмске акције.

Прочитајте још - МИЛОШ БИКОВИЋ ЗА "НОВОСТИ" О ФИЛМУ "БАЛКАНСКА МЕЂА": Добро и зло се у рату другачије мере

Мада је једна копија филма достављена Кремљу, ауторска екипа још нема информацију да ли је председник Владимир Путин видео "Међу".

- До сада смо добили позитивне реакције од бројних високих званичника, а верујемо да ће се филм допасти и председнику.

Филм ће ускоро бити приказан у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Немачкој и Француској, а Наумов се нада да ће и књига ускоро доживети нове преводе.

ЛЕГЕНДАРНИ ГОЈКО МИТИЋ

СРПСКИ глумац Гојко Митић је својевремено био велика звезда у Русији. Био сам веома срећан када сам сазнао да ће играти у "Међи". Драго ми је што је и у позним годинама и даље у врхунској глумачкој форми, било је задовољство гледати га - каже Наумов.

Прочитајте још - БРИТАНЦИ ТРАЖЕ ЦЕНЗУРУ „БАЛКАНСКЕ МЕЂЕ“: Тврде да је филм "руска пропаганда" и да „поткопава мир на Балкану“

ИСТОРИЈА У 3Д

КЊИГА "Балканска међа" разликује се делом од истоимене игране верзије.

- Неки хероји нису онакви какви су приказани на филму, поједини јунаци су у књизи преживели, док су пак неки други страдали... У књизи сазнајете много више о Шаталову, Јасни, Смуку, доктору Штерну, Милићу, који су на екрану споредне личности, али су у књизи главни. Један мој пријатељ је рекао да када одгледаш филм и прочиташ књигу имаш 3Д визију приче - објашњава Наумов.

Фото П. Милошевић

КУЛТУРОМ НАЈБОЉЕ МОЖЕМО ДА ЗАШТИТИМО НАШУ ИСТОРИЈУ И ИДЕНТИТЕТ

СВЕДОЦИ смо тога да историја често бива жртва ревизионизма. Зато је важна борба кроз културу за заштиту нашег идентитета. Када гледате филмове са Запада, који се дешавају у Србији, не само што су Срби приказани као ружни, прљави и зли негативци, него је то дато на површан и "американизован" начин. Зато смо желели да филм "Балканска међа" буде што више прожет српским духом, хумором, мелосом... Дугујемо захвалност руској страни што се прва сетила да направи филм, јер да смо чекали нашу верзију, можда је би било наредних 50 година - рекао је глумац и продуцент Милош Биковић, на представљању романа "Балканска међа".

У остварењу Андреја Волгина, главног негативца игра Александар Срећковић Кубура.

- Лик Смука је захтевао да прикажем сву нељудскост рата и какво звериње из појединих људи може избити у ситуацијама које ратне околности пружају. Моја емотивно снажна улога јесте била да се што видније прикаже зло, како би антиратна порука фима и књиге била што јасније наглашена.

Историчар Предраг Марковић нагласио је да се показује како велика руска култура може бити равноправна, па чак и надмоћна, у жанровима који се сматрају типично западним:

- Успех је направити узбудљив руски акциони филм да буде убедљивији од многих америчких филмова, ако ништа друго, а онда зато што личности нису карикатуре. Чак је и Срећковићев зликовац жив човек. У књизи је то много очигледије и изгледа као спој Чехова и Шерлока Холмса - рекао је Марковић, и додао да је руска војска покушала да заустави велики точак историје који је млео Србе на Косову и Метохији.

Фото П. Милошевић

Његов колега Алексеј Тимофејев оценио је да је марш руских падобранаца 12. јуна 1999. имао огроман значај за руску историју:

- Од тада су први пут, не само опозиција, него и владајуће елите почеле са другачијом политиком. Један од окидача промене јавног мњења у Русији било је и НАТО бомбардовање СР Југославије. Због те велике голготе и жртве српског народа нешто се догодило у свести руског народа.

(Јл. Б.)