ПАРИЗОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ТАЧНО четрдесет и пет година, у дан, од смрти Петра Лубарде, отворена је у среду увече у Културном центру Србије у Паризу изложба дела једног од најзначајнијих представника југословенске модерне. Париској публици приказано је дванаест слика, уз архивску грађу, из београдске Куће легата.

Прочитајте још: Лубарда у Паризу

Филип Брусић Ренауд, директор Куће легата која је организовала читав пројекат, истакао је да је отварање изложбе Лубардиних дела у граду који је много волео и у коме је започео своју сликарску каријеру најбољи начин да се симболично обележи годишњица смрти овог много пута награђиваног сликара у земљи и иностранству.

- Наша идеја је да Петра Лубарду вратимо на међународну сцену. Кренули смо с враћањем фокуса у Србији, то смо затим проширили на регион бивше Југославије, а сад смо и у Паризу, на месту где је Лубарда почињао, са Милом Милуновићем и другим нашим великанима и где је добио прву од већих награда - изјавио је Брусић Ренауд за “Новости”.

Прочитајте још: Лет Лубардиног "Гаврана"

Он је захвалио Министарству културе и информисања Републике Србије, Секретаријату за културу Града Београда, Амбасади Србије у Француској и Културном центру у Паризу који су омогућили организовање ове изложбе.


Милан Циле Маринковић и Филип Брусић Ренауд

Историчарка уметности, кустос изложбе и аутор поставке и каталога Дина Павић нагласила је, говорећи о Лубардином делу, да његов ликовни рад представља рефлексију духовне климе која је обележила епоху, на линији модернистичких естетика које су направиле отклон и продор на југословенској сцени почетком педесетих година 20. века. Нагласила је да је његова уметност у својој тематици сажимала специфичност географског поднебља, идеолошки прихватљиве елементе националне историје и митологије, а да је Лубардин изабрани језик био на трагу поигравања између реализма и апстракције.

- Оваква уметност је вреднована као изразито аутентична. Играла је улогу у еманципацији и уметничком дијалогу који је кроз њу вођен с актуелним токовима у уметности на међународној сцени - рекла је Павићева.

Поручила је да су Лубардине смеле изјаве да уметност не треба да буде сервилна, нити да угађа, већ да буде креаторска - а то је оно што треба да покреће а не да буде некаква пожељност, већ да одрази стварност - управо говориле о намерама његовог рада.

- Успеси Петра Лубарде на уметничкој сцени и његова својеврсна високо естетизована асоцијативна апстракција, постали су део југословенске културне политике, и понекад су одабрани радови овог уметника кршили правило такозваног републичког кључа - закључила је ауторка изложбе.


Михаел Милуновић испред слике „Косовска битка“

Отварању изложбе слика Петра Лубарде, која ће у оквиру програма обележавања Дана државности Републике Србије, трајати до 20. марта, присуствовало је више његових париских колега, као што су Владимир Величковић, Милан Циле Маринковић, Љиљана Павловић Дир, Весна Милуновић, Јелена Гвозденовић, Перо Никчевић...

Међу њима је био и унук Мила Милуновића, Михаел. Занимљиво је да је за једно од најзначајнијих Лубардиних дела, “Косовска битка”, настало 1953. године, макете израђивао Миахелов отац, наш познати вајар Никола Коља Милуновић, који је тада још био младић. Од ових макета данас су остале само фотографије, као део архиве Куће легата.

- Сећам се да сам неке фрагменте видео и да су својевремено били сачувани. То је била цела битка - каже, за “Новости”, Михаел Милуновић кога смо на изложби затекли баш пред “Косовском битком”.


Фото Архива „Новости“ /Петар Лубарда

УМЕТНИЦИ НАС ПРОМОВИШУ

ОТВАРАЈУЋИ изложбу, амбасадорка Наташа Марић је истакла да Амбасада Србије у Паризу придаје велики значај културном представљању наше земље. Она је такође пренела да се недавно срела са сенаторима из групе пријатељства са Србијом, који су изразили велики интерес за побољшање односа између две земље, нарочито у домену културе. Амбасадорка Марић је истакла да уметници повећавају визибилитет наше земље, представљајући је на најбољи могући начин.