НА свом путу од Шварцвалда до Црног мора, Дунав "пређе" 2.857 километара пролазећи кроз 10 земаља и четири главна града, а дуж његовог тока овога лета путује и читав километар дугачка слика на којој су представљени дунавски крајолик и угрожена флора и фауна друге по величини европске реке. Ово дело сликарке из Србије Ане Тудор, на турнеји по 13 подунавских градова, зауставиће се у суботу у Београду.

Од поднева до сумрака, слика чија је намера да скрене пажњу на то како градња и загађење угрожавају реку чију воду пије 20 милиона људи и која је дом великог броја угрожених врста, биће изложена на Калемегдану. Пратећи програм овог уметничко-еколошког пројекта, који реализује немачко Удружење за заштиту дивљих животиња - AWP, а финасијски помаже Фондација "Баден-Виртемберг" са седиштем у Штутгарту, одвијаће се парално, од 16 часова, у Културном центру "Град". Између осталог, биће приказан филм Blue Heart ("Плаво срце"), изведен аудио-визуелни перформанс "Ослушни историју. Београдско Ушће", а предавање ће одржати др Стоимир Коларевић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Уредиће гроб Љубе Поповића

У свим срединама где је до сада гостовао овај едукативно-забавни програм, у Немачкој, Аустрији, Мађарској, посебна пажња обраћала се на развијање свести о локалним угроженим врстама, а кроз креативне манифестације: шетње у природи, радионице, концерте, цртање графита, филмске пројекције, предавања... У Бечу је организована акција враћања јесетре у природно станиште. Наиме, само у аустријском делу слива Дунава, претпоставља се да постоји око 3.500 биљних и 40.000 животињских врста, а јесетре су међу најугроженијима.

Постоје процене да водене врсте умиру многоструко брже од копнених, односно да је изумирање врста у слаткој води посебно драматично и вероватно најбрже на свету, упозоравају на сајту овог пројекта. Jединствену биолошку разноликост слива Дунава чине и младица названа дунавски лосос, највећа пастрмолика риба, чија дужина тела премашује 130 центиметара, па европскa барскa корњачa која може да живи до 60 година, а нашла се на "црвеној листи", чапља кашикара чијим стаништима прете климатске промене, подунавски мрмољак, мали вретенар (зингер), црнка, белица-плотица, слатководна шкољка... Уз Дунав расте и чувена црна топола, дом многобројних инсеката и птица, којој прети истребљење, а угрожени су и патуљати рогоз, дивља винова лоза чија висина досеже и до 40 метара, тестерица...

АнaТудор


Eндемска врста средњег и доњег слива је дунавска паклара. Биолошки, то нису рибе, већ само риболики, филогенетски базални кичмењаци и живи фосили, који су се једва променили за 500 милиона година.


НАЈМАЊА ЛАСТА

НАЈВЕЋА европска колонија брегунице, најмање врсте ласта у Европи, која се убраја у подунавске птице, налази се код нас у Делиблатској пешчари и броји највише 20.000 парова. Опасност за мале ласте је то што се речне обале често користе као илегалне депоније смећа, што им компликује узгој потомства. Разлог што брегуница још није угрожена јесте њена изузетна прилагодљивост.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Судбина Рома у Великом рату

ТРИ ГОДИНЕ И ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА

АУТОРКА километар дугог платна Ана Тудор рођена је на обалама Дунава, на северу Бачке, у Сонти, којој се вратила након што је већи део свог живота провела на Хвару. И своје сликарство посветила је овој реци и њеној флори и фауни вредној чувања. Уз помоћ породице, пријатеља и локалних продавница за уметнички материјал, три године је реализовала идеју о бележењу различитих аспеката Дунава на једном километру платна. Никада пре није направљено слично уметничко дело.