ВЕЛИКУ салу Вишег суда у Нишу готово шездесет година краси величанствено дело Боже Илића "Бој на Чегру", слика димензија 6,5 x 3,5 метара, тако да судницу у којој се суди за најтежа кривична дела чини јединственом у Србији.

Познат и као српски Делакроа, чувени југословенски сликар херојски бој Стевана Синђелића 1809. у Првом српском устанку насликао је давне 1953. године, на иницијативу његовог пријатеља и тадашњег председника Среског суда у Нишу, професора др Димитрија Кулића, за потребе града.

КАКО објашњава врсни познавалац дела Боже Илића, академски сликар из Ниша Миодраг Даја Анђелковић, уметнику је било потребно готово годину дана да заврши ово дело. И руководство среза је редовно тада долазило да види како напредује сликање.

- Обично би упитали Илића: "Божо, бију ли се?", а он би им одговорио: "Бију се, али то је тек почетак, на крају ће бити на стотине мртвих" - прича Анђелковић.

Он појашњава да на слици нема стотину мртвих, али има много сабљи и одсечених глава, због чега верује да је у композиционом смислу настала по узору на Пикасову "Гернику".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Карађорђе надживео заборав

- Што се технике тиче, реализована је у јединој могућој техници за тај формат, емулзионом темпером са уљем, а то је врста темпере коју је, између осталих, користио и Рубенс. Оружје овде носи читав унутрашњи ритам, ритмичка разиграност почиње од игре копаља као код Паула Учела, а завршава се ритмом који се среће код Ежена Делакроа - закључује Анђелковић.

АНЂЕЛКОВИЋ подсећа и да је време када је слика настала било заправо време тешке изолације наше земље под Стаљиновим снагама, када је ударна партијска дужност била да се подигне ниво грађанске културе, па је с тим циљем и настала слика у тадашњем срезу.

Миодраг Даја Анђелковић

До данас највеће платно у Нишу, али и једно од највећих у читавој Србији (можда димензијама још може да парира чувена слика Петра Лубарде "Индустријализација", која ће од уторка поново красити хол београдског Дома синдиката), најпре је било изложено на зид ондашње сале Среског народног одбора (сада Велика сала Универзитета у Нишу).

Из непознатих разлога слика је уклоњена шест година касније у подрум зграде, одакле ју је од сигурне пропасти спасао управо професор права др Димитрије Кулић, предложивши Среском народном одбору да слику уступи Окружом суду.

Слика је одмах окачена на чеони зид сале Вишег суда, где је на лицу места рађена рестаурација. Од тада па до данас ту стоји као највећа културна вредност у судској згради.

"ВЈАЗМА"

ЈЕДАН од најталентованијих српских сликара, рођен 17. априла 1919. године у селу Житни Поток код Прокупља, у засеоку Симоновце, Божа Илић је творац слике у Нишу, нешто мањег формата која је, како оцењује Анђелковић, још боља и вреднија од "Боја на Чегру".

- То је "Вјазма", посвећена једном херојском догађају, рађена у соцреалистичком маниру, али са снажним романтичарским заносом. Чува се у суспендованом простору Народног музеја, који није галеријски. Разлог што је ово изузетно Илићево дело и даље далеко од очију јавности је зато што не постоји адекватан простор у ком би она могла да буде изложена - каже Анђелковић.

ВОЈВОДА СИНЂЕЛИЋ НАДАХЊУЈЕ СУДИЈЕ

ПРЕДСЕДНИК Вишег суда у Нишу Зоран Крстић каже да монументално дело Боже Илића у сали Палате правде у Нишу деценијама тај простор чини посебно свечаним.

- Не само својим бојама и призорима битке за ослобођење Ниша, већ и због херојског подвига војводе Синђелића, који је, нашавши се у опсади многобројних турских војника, пуцао у барутану, свестан да жртвује себе и своје саборце. Његов чин, којим је показао да слобода нема цену, посебно инспирише и надахњује нас који имамо привилегију да судимо у судници у којој се налази ова слика - каже Крстић.