Две фотографије речито говоре о сменама власти и идеологија у овом граду. Једна је направљена током 1939. године, док је друга настала после свих сурових догађаја у Другом светском рату.

На првом снимку види се амбијент предратног, "капиталистичког" Београда. У току су били радови које је Градска општина (Београд је тада био организован у само једну општину са око 400.000 становника), договорила са "Данском групом", спојем два предузећа која су насипала област од Моста краља Александра до Ушћа.

Било је то време када су се ондашње власти надале да неће доћи до великог ратног сукоба какав је претио Европи. Тридесете године биле су године инвестиција, а град је добијао неке нове, драгоцене обрисе. Велики архитекта Драгиша Брашован је у предратној штампи најавио градске урбанистичке планове у оквиру којих би на левој обали Саве требало да поникне насеље за око пола милиона људи. Била је то прва идеја настајања данашњег Новог Београда.

Прочитајте још - Београдске приче: Крвничка експлоатација надничара

После рата нови, социјалистички систем има своје потребе и визије како би овај део града требало да изгледа. Први задатак био је да све што је настало у предратном периоду буде "поништено", и они су се правили како су "кренули од нуле". Потпуно је у сећањама суграђана било потиснуто сећање да је настипање почело крајем тридесетих година прошлог века. Суштина је била да се све идеје о настанку Новог Београда објаве као ловорике генијалног приступа нових власти.

Тако је и било. Прво су кренуле радне акције па је маса младих људи, уз традиционалну идеолошку еуфорију кренуло да подиже нови град. Истина, тај посао их баш није прославио, и док озбиљне машине и још озбиљнији архитекте и инжењери нису узели ствари у своје руке, новобеоградска градилишта углавном нису донела неке битне резултате.

Прочитајте још - Београдске приче: Градилиште, песак и "ракљице"

Ипак, сећање на ова два кадра, смену идеологија и различите погледе на исту област остало је записано. Ко жели да се врати ка прошлости, овде може да јој види јасне "потписе".



СУДБИНА

Судбина два различита фотографа одвела их је на исто место у различито време. Снимци су направљени пре много деценија, али је инересантно да се на оба снимка јасно види звоник Саборне цркве. То је потпуно логично, јер је ова реферетна тачка помагала посматрачу да јасно створи представу о делу града који је на снимку.