Деценије брзо пролазе. Зачас прерасту у векове и поглед на исту тачку брзо постаје сасвим другачији. Две фотографије погледа ка Ушћу из прве половине 20. века показују да је баш тако.

На једној је пароброд једина озбиљна лађа на реци, а преко пута се виде обриси старе куће која је срушена крајем тридесетих година прошлог века. То здање била је последња аустроугарска караула окренута ка Београду, гледајући га са (данашње) новобеоградске стране. Стара караула "Црно-жуте монархије" престала је да има било какву улогу после Првог светског рата, када је граница и коначно повучена значајно ка северу, а Ушће је престало да буде погранично подручје.

На фотографији где се види пароброд уочљива су два мала острва, док Велико ратно острво није у кадру. Данас је остало Мало ратно острво, или "Коњско", док је Врбак, острвце уз обалу касније "пропојено" десној дунавској обали. Током насипања ове области крајем тридесетих година прошлог века оно је престало да буде ада, и данас је то област где се налази шеталиште које се простире од Хотела "Југославија" до Ушћа.

Прочитајте још - Београдске приче: Где се тачно налази Ушће?

Друга фотографија показује нешто каснију ситуацију. Пре Другог светског рата Врбак више не постоји, остало је Коњско острво и дабоме, Велико ратно острво. Овог пута је посебно интересантно да на њима нема растиња налик овом, данашњем. Напротив, стари Земунци су се првом половином 20. века често хвалили како на острву гаје поврће за Земунску пијацу.

Крајем тридесетих полако је ницала Бетон хала, уз њу се види стари кран, постављен је "Победник", а поред њега биле су две Ђенералштабне зграде.

Пароброд и два мала острва


Данас је остала само једна, и то је здање Завода за заштиту споменика, док друга није "прегурала" силна бомбардовања која је Београд од тада преживео.

Прочитајте још - Београдске приче: Како је изгледала последња кућа на Ушћу

Здање Војногеографског института сада је становницима главног града познато као Војни музеј, а обриси некадашње престонице само су силуете са фотографија које ће савременим посматрачима постати стране и непрепознатљиве, у суровом налету нових времена.

ОБРИСИ ЗЕМУНА

Негде у даљини само се назиру обриси Земуна, као и хангари Старог аеродрома, одакле су почев од 1927. године почели да лете авиони.

Област данашњег централног дела Новог Београда покривала је травната писта одакле су летели тадашњи авиони.

Негде према Земуну остала је фабрика авиона "Икарус".